Važnost umeća čitanja poznata je svima, pa i mališanima koji ovu veštinu još uvek ne poseduju. Ona utiče na snalaženje u svakodnevnom životu , uspeh u obrazovanju, a samim tim je vezana i za emocionalno zadovoljstvo.
Polaskom u školu, vrlo brzo se prelazi na pisanu reč i deca koja imaju poteškoća u čitanju postaju zbunjena. Neuspeh u početnoj fazi čitanja, može dovesti da toga da dete kasnije u potpunosti odbije da čita ili to radi samo pod prisilom. Roditelj, učitelj i stručni saradnik morali bi prepoznati dete koje ima poteškoća kako bi se što pre moglo pristupiti rešavanju problema.
Čitanje uključuje povezivanje mnogih veština. Poteškoće u bilo kom području veština vezanih za čitanje mogu prouzrokovati poremećaje u obradi pisane reči. Jedno takvo područje veština, razvoj jezika, ključna je komponenta čitanja. Istraživanja su pokazala da su i govorenje i slušanje glavni činioci koji doprinose čitanju. Vizualne sposobnosti, pokreti očima pri praćenju slova i reči i povezivanje značenja deo su čitanja. Na umeće čitanja deteta, svakako, utiču i kognitivne sposobnosti, kao što su dugotrajno i kratkotrajno pamćenje, asocijativno učenje, prepoznavanje i ispravljanje grešaka.
Pročitajte i
Kako roditelji mogu da pomognu deci da savladaju čitanje i pisanje
Jačanjem jezičkih veština deteta, roditelj može povećati njegovo zanimanje za čitanje.
KORAK 1.
U svakodnevnom govoru koristite raznovrsni i bogat rečnik koji će zainteresovati vaše dete i proširiti njegovo poznavanje reči.
KORAK 2.
Često čitajte svom detetu. Koristite reči iz priče koju čitate da postavite pitanje. Zamolite dete da vam prepriča ono što ste pročitali. Zajedno smišljajte nove naslove. Ako je detetu teško da se priseti svega što je pročitano, češće prekidajte postavljajući pitanja o pročitanom.
Pročitajte i
Problemi sa učenjem – prepoznajte znakove na vreme
KORAK 3.
Povremeno prekinite dete u čitanju i zamolite ga da pokuša da pogodi što se u priči dalje dešava.
KORAK 4.
Čitajte s detetom istu priču nekoliko dana ili čak nedelja.
Nakon što dobro utvrdite priču, pređite na njenu „umetničku“ obradu – crtajte likove, izrađujte lutke, napravite predstavu ili skeč, slike o priči okačite na zid, ili napravite strip tako da crtate slike redosledom događaja iz priče. Koristite jezik priče, ponavljajte ključne reči, razgovarajte o svom projektu.
KORAK 5.
Povežite priču s događajima iz svakodnevnog života.
Na primer, dok se oblačite, upitajte dete: „Šta bi Pepeljuga danas obukla?” Na ovaj način pružate mu priliku za kreativnu interakciju s čitalačkim materijalom i razvijate dublje razumevanje sadržaja priče.
KORAK 6.
Igrajte se glasovima. Rimujte reči iz priče koju čitate.
Uzmite zanimljive reči iz priče i sastavite popis. Igrajte se s detetom tako da oboje pokušavate zapamtiti reči redosledom kojim su zapisane. Možete započeti s jednom rečju, zatim krenite s dve, tri, i tako dalje.
KORAK 7.
Igrajte se “špijuna” tako da opisujete predmet na određenoj stranici priče i tražite od deteta da pogodi o kom je predmetu reč, a zatim zajedno pronađite tu reč na stranici.
KORAK 8.
Rastavite jednostavne reči na njihove najosnovnije glasove (na primer, reč „trava“ /t/r/a/ v /a/ ) zatim upitajte dete, “Koja je to reč?”
KORAK 9.
Igrajte igru slušanja azbuke.
Poređajte slova azbuke iznad detetovog radnog prostora, ali tako da ih može lako dohvatiti. Rastavite reč na glasove i izgovarajte glas po glas. Nakon što izgovorite pojedini glas, recite detetu da uzme slovo koje ga predstavlja. Zatim izgovorite sve glasove zajedno kako bi oblikovali reči. Reč možete izgovoriti vi ili vaše dete.
KORAK 10.
Igrajte se “nizanja” glasova.
Opet redom složite slova azbuke iznad radnog prostora. Izgovorite neki glas, dete uzima uzima to slovo azbuke i pri tom doda svoj glas koji, takođe, uzima ; nižete glasove dok ne dobijete reč.
KORAK 11.
Koristite zabavne materijale kada s detetom igrate igre čitanja. Slikajte prstima, pravite slova od različitih materijala i istovremeno glasove/ slova koja pravite.