10 правила за одгајање неспособне и асоцијалне деце

16 маја, 2015

 
Када би вас неко питао да ли бисте волели да ваша деца одрасту у неспособне и асоцијалне људе, верујемо да бисте као из топа рекли не. Али, неке методе васпитања и одгајања деце воде баш ка томе, а ви можда тога нисте ни свесни. Психолог, психотерапеут и доцент на Универзитету у Фиренци, Ђовани Нотарникола је саставио корисну листу ствари које треба да радите само ако желите неспособну децу. Његов манифест је, наравно ироничан, и циљ је да се разбију устаљене лоше навике и родитељима скрене пажња какав утицај оне могу имати на децу, чак и када се раде из најбоље намере.
6497_deca_if
Испуните детету сваку жељу и то на први захтев
Родитељи, али и бабе, деде и други рођаци, услед константног мањка времена које могу да посвете својој деци/унуцима, надокнађују тај недостатак куповином поклона (слаткиша, играчака или било чега другог што деци падне на памет). А захтеви стално расту и прерастају у све непотребније и бескорисније ствари. А најбоље би било да, сваки пут кад можемо, покушамо да деци посветимо време – време за разговор или заједничку игру. А када деца претерају са захтевима, морате имати храброст и чврстину да кажете НЕ, да им објасните да не може све да се има.
Немојте инсистирати на изгрдањи морала. То су особине слабића
Ако посматрамо како функционишу ствари око нас, чини се да напредују само лукави, они који успевају да остваре много уз мало труда и обавезно искористе особе око себе. На нама родитељима је да својој деци објаснимо да се таквим понашањем не побеђује заиста и не напредује, јер је прави успех заснива на много дубљим вредностима. Ово су ствари око којих се вреди сукобити са децом, причајте им ваша искуства и подстакните их да са вама деле своја. Те прилике користите за подвлачење позитивних и негативних аспеката сваког понашања. Немојте препустити деци да сама „упијају“ све што виде у спољашњем окружењу јер поруке које могу да ухвате у лету нису увек добре! Учите их да размишљају својом главом.
Скупљајте ствари које дете разбацује. Дета ће тако мислити да су за све одговорни други
Истина је да ћете многе ствари сами брже урадити него да чекате дете, али тако се никада неће научити одговорности. Охрабрите га да само намести кревет, да среди само играчке када заврши са игром или да помогне мами да постави и распреми сто. Дозволите му да ради чак и ако резултат није перфектан, то је у реду. А када иде у школу, избегавајте да носите његов ранац (неће му баш то уништити леђа). И још једна напомена, немојте рад у кући повезивати са наградом наредбама попут „Ако средиш собу, купићу ти….“ Или „Ако не средиш нећу урадити….“. Деца треба да науче да се ове ствари раде јер тако треба, без икаквог циља да се нешто добије заузврат.
Често се свађајте  дететом. Одрашће с мишљу да је брак нешто страшно и да га треба избећи по сваку цену
1336463708porodica-deca-svadjaroditel
Важно је не само да избегавате расправе о неким општим темама већ, пре свега, треба да избегавате да се пред дететом свађате око одлука које су везане за њега. Мама и тата треба да се превентивно сложе око линије отпора коју ће показивати у вези са одређеном темом а затим да пред дететом причају једногласно. Ако отац грди дете јер је, по његовом мишљењу, оно урадило нешто погрешно а мама га брани, дете добија поруку да постоји више истина и да се одлукама може и „манипулисати“, или да се мама и тата свађају због њега, па чак и да је брак начин да се сахрани и убије љубав.
Браните дете свуда и на сваком месту и тако му ставите до знања да су увек други (наставници, или другари из школе) криви
Одговорно дете се одгаја другачије – ако погреши, треба и да сноси последице. Дете није учило довољно? Онда професор има право што му је дао лошу оцену. Дете се лоше понело према другу? Онда другар има право да се наљути. Приметићете да се овде не ради о томе да се дете обавезно казни већ је само важно да не прође без икаквих проблема и настави да живи са илузијом да му је све опроштено јер је дете. Никада није довољно рано да се детету стави до знања, чак и благим тоном, да је погрешило. Психолог Ђовани Нотарникола саветује да се родитељ понаша као полицајац који, када наиђе на неправилно паркиран ауто, мора да напише казну јер тако треба, без заузимања лошег или прекорног става. Детету можете рећи да сте и ви погрешили много пута, али свако може да се поправи. Оно што је било, било је, али то треба схватити као корисну лекцију.
Немојте никад грдити дете због нечега што је урадило (нпр.претрчало улицу) јер би могло осетити кривицу
Ова тачка се надовезује на претходну: ако дете погреши мора му се то и ставити до знања, без страха да ће се оно лоше осећати. Прекорити дете не значи да је родитељ обавезно љут, већ да жели да му пренесе лекцију која ће му користити у будућности.
Дајте детету новца колико год тражи. Али будите спремни да ће то очекивати и кад одрасте. Неће имати мотива за рад
За све чланове породице је добро да да дете дође у додир са новцем у раном узрасту и научи његову вредност. Дете би требало да зна шта може да се купи са одређеном количином новца као и колико је потребно да би се купила нека ствар коју баш пожели. Ако то зна, родитељи могу са њим да дискутују о томе да ли је неопходно потрошити тај износ за куповину те ствари или је боље купити нешто друго и сл. Укратко, децу треба да научимо да новац није неограничен ресурс и да је потребно знати паметно трошити.
Пустите дете да малтретира животиње и слабије од себе. Нека исмева старије и нека уништава туђу ствари и нека све то сними телефоном
Постоје понашања која деца усвоје поготову када се друже са „јачим“ представницима групе. Наравно, обавезно треба детету објаснити да се сопствена супериорност не показује уз помоћ силе. А нарочито је важно да схвати да не треба копирати сва понашања, чак и ако види да то раде његови другари!
Пустите дете да гледа ТВ кад хоће и колико  хоће, Кад одрасте мислиће да се животом и људима може управљати даљинским управљачем
tv_djeca
Никако није довољно само укључити ТВ и све ок. Тако ће се десити да дете само гледа погрешне ствари. Родитељи морају да воде рачуна које то програме њихова деца гледају и помогну им у избору, усмере их. Ако само пустите детету да бира, оно може свашта да изабере. И понекад их одведите у биоскоп – тамо знате шта се гледа, проводите неко време заједно и дете учи да се поштује време.
Немојте навикавати дете да се бави спортом. Може се ознојити и прехладити или, не дај Боже, пасти и огребати колено
Нвикните дете да доживљавају спорт у првом лицу, као актери, а не да буду само посматрачи. За то није потребно да дете одмах упишете на неки мега-курс, биће довољно да кренете од заједничке шетње шумицом за викенд. На тај начин практикујете физичку активност кроз шетњу, али имате могућност и да причате, посматрате природу, удишете здрав ваздух, забавите се у опуштеној атмосфери. То ће и за родитеље бити пријатан начин да проведу викенд и одморе се од стреса.
А ако желите да још више помогнете детету, помозите му да одабере спорт за себе јер ће му то дати прилику да научи како да проводи време са другима, научиће да побеђује али и да губи, научиће да се бори као и да се жртвује за тим.
Извор: http://www.najboljamamanasvetu.com/
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама