Годинама сам учила и гледала људе око себе како уче. Када нешто није функционисало тражила сам начин да то исправим. Ни једном успешном студенту знање није пало са небеса и није случај да им увек све иде од руке. Они само то на време увиде и заиста исправе. Овај текст сумира заблуде које отежавају учење и неке од мени блиских људи су кочиле годинама. Дати су и неки савети, како да превазиђете сваку од њих.
1. Треба учити у читаоници
Ово је један од савета који се јако често среће међу препорукама и саветима за учење. Главни аргументи су да сте у читаоници изоловани од прекида и ствари које вам одвлаче пажњу и да сте приморани да учите. Моје искуство је потпуно другачије – превише ми је припреме око учења, имам утисак да сви око мене имају концентрацију осим мене која наравно немам концентрацију. Нисам ни покушавала да се навикнем на ту атмосферу – једноставно, од малена сам учила код куће и то ми одговара. Додатно не губим време за превоз, чекање на место у читаоници итд.
Решење: Тако да ако вам овај систем не иде, размислите да ли вам то стварно одговара.
2. “На ово ћу се вратити касније”
Налетели сте на нешто што вам није кристално јасно, размишљате о томе мало, али и даље не разумете, али нема везе није тако страшно и настављате даље. После 3-4 овакве нејасноће више не можете да се изборите са градивом. Научили сте доста, али када вас неко пита да му нешто објасните, збуњујете се и запетљате у објашњењу. Најгоре од свега је што сада више не можете да исправите грешку тек тако – превише сте научили да идете од почетка и темеља (у којима сте негде направили пропуст), а градиво које се наставља само је нејасније и нејасније.
Решење: Пробајте да учите као да треба то после некоме да објасните и заиста ухватитие некога ко је савладао градиво да пробате да му објасните. Помоћиће вам да видите шта је проблем и да га решите.
3. Квантитет испред квалитета
Ово је опака замка: волите да решавате задатке који су лагани, добро вам иду и урадите их СВЕ. Преслишавате се како сте научили питања која су најједноставнија. И тако из свих области које треба да знате на испиту. Оно што вам је тешко остављате “за касније”. На крају немате времена за то. Радили сте много, али лоше сте прошли на испиту. У чему је ствар? Проблем је у томе да радећи лаке задатке и понављајући једноставна испитна питања, ипак нисте много научили. Суштина је да можете напредовати само ако успете да савладате ствари које вам баш и не иду од руке на почетку учења.
Решење: Направите план учења у коме се обавезно налазе и теже ствари. У томе вам увак могу помоћи белешке са предавања/вежби и немојте подлећи искушењу! Такође, тестирајте себе на различитим нивоима знања.
4. Препознавање и разумевање градива није исто што и његово активно знање
Разумети решење задатка није исто што и знати решити га. Решити тест на заокруживање није исто што и одговарати усмено и систематично изнети своје знање. Почели сте да учите, препознајете градиво и вероватно га разумете. Када видите решење делује сасвим логично, али… сами не можете да решите задатак и тешко вам је да дате усмени одговор.
Решење: Како би све ово могли да урадите, потребно је да самостално решавате задатке – понекад погледате у решење ако баш не иде, а онда пробате да урадите следећи, сличан задатак потпуно сами. И тако док не стекнете рутину.
5. Спремам СВЕ испите
Услед великог броја испита и постојања шест испитних рокова, не ретко се дешава да студент направи амбициозан план и положи све испите у првом року. Појединцима то заиста и пође за руком, али већина прође кроз следећи сценарио:
Студент почиње се са спремањем више испита паралелно (без реалног плана како ће то постићи).
После извесног времена схвата да не може да спреми оба испита за оцену којом је задовољан и од неког одустаје (постоји следећи рок) и наставља са спремањем одабраних испита.
Од одабраних испита на неке изађе – положи или не положи обично је незадовољан оценом, а на неке уопште и не изађе (јер може у следећем року).
Сви остали испити остали су за неки следећи рок, а студент је изнурен и незадовољан.
Предуслови овог сценарија су: 1) нереална представа о обиму градива које је потребно савладати (ма стићићи ћу ја све то иако нисам учио током семестра) 2) у тренутку када постане напорно спремање свих тих испита постоји лагани излаз – оставићу за следећи рок.
Решење: Будите реални колико год је то могуће када је у питању време које вам је потребно за сваки појединачни испит. Одаберите испите које желите да положите и направите временски распоред када шта и колико учите.
6. Поређење са другима
Делује банално, али многима је требало доста времена да ово схвате. Неки никада и нису. Не учите за друге него за себе! Не учите због родитеља који вам досађују, не учите да би сте се доказали професору (њега врло вероватно баш брига и ко сте и како сте урадили испит), не учите да би сте били бољи од других.
Решење: Схватите да је то ваш и само ваш живот, ваше знање и да ће вам то што учите касније доносити плату. То зависи само од вашег знања – улажете у себе! Чак и ако се не будете бавили струком коју сте студирали, способност да брзо и квалитетно савладате ново знање или вештину ће вам бити јако битно у даљој каријери.
7. Положићу ја то у следећем року
Свакоме се десило а учи, а да заправо седи пиљећи у књигу и играјући се са оловком или гледајући кроз прозор, а размишља о свему осим о градиву које учи – проблем је када то постане свакодневица. У таквој ситуацији једва чекамо да наиђе неко са ким можемо проћаскати, да скокнемо до тоалета, по воду, да једемо, “само нешто да видимо на интернету”.
И тако прође дан седења са књигом, а од знања ништа… Предуслов за овај сценарио је свест да постоји још прилика за полагање. Проблем је што је ово зачарани круг који на крају доводи да се за последњу прилику успаничите и не можете да учите сконцентрисано.
Решење: Учите заиста док учите! Као да је последња прилика да положите испит. Ако то не радите, онда боље прошетајте, одгледајте филм итд. И стално проверавајте да ли заиста учите постављајући себи питања колико заиста знате о ономе што учите.
7.а Морам да знам СВЕ
Ово је други сценарио за “положићу ја то у следећем року” је да желите да СВЕ научите за испит и да тек када СВЕ знате изађете да полажете. Проблем је што понекад прођу године док се то заиста не догоди.
Решење: Немојте бити перфекциониста! Никада нећете знати СВЕ. Можете имати високе стандарде квалитета, али узмите у обзир и ефекат времена. Важно је ствари одрадити добро и квалитетно, али за одређено време. Нека ваша нова мантра буде урадити најбоље могуће за задато време и одолите свом перфекционизму!
8. Учим да бих положио, а не да би знао
Ово је све чешћа појава у домаћем образовању. Свако је понекад подлегао искушењу да овако спреми неки сипит који му се не допада, али ако то радите константно, запитајте се – зашто сте уписали факултет? Додатно, образовни систем подржава овакав приступ (понављају се испитна питања, превише је обавеза и учи се само што се мора)
9. Учење у кревету
Искушење: да само мало прилегнем и одморим очи/леђа, могла би да останем у кревету топлије је/удобније је и да ту учим. Постоје изузеци који заиста овако могу да уче – већина ипак одмах заспи тако да ову могућност одмах одбаците.
Решење: У кревету се не учи, немојте ни покушавати и не заваравајте се! Одмах ћете заспати!
10. Савршене белешке
Има људи који имају потребу да направе савршене белешке и без њих не могу да почну са учењем. Обично су то перфекционисти. Иако је то врло корисно осталима, који обично копирају те белешке, њима уме да буде велико оптерећење – толико се посвете томе да белешке буду савршене, да забораве зашто их уопште и праве (да би научили).
Онда се деси да немају довољно времена да стварно и уче.
Решење: Подсећајте себе зашто уопште правите те белешке. Такође, док их правите сконцентришите се на садржај који пишете.
ВАЖНО: Врло је вероватно да сте својих грешака већ били свесни и пре читања овог текста. Питање за вас је: Зашто то не исправите?
Аутор: Милана М.
Извор: tosamja.rs/putem-uspeha