Godinama sam učila i gledala ljude oko sebe kako uče. Kada nešto nije funkcionisalo tražila sam način da to ispravim. Ni jednom uspešnom studentu znanje nije palo sa nebesa i nije slučaj da im uvek sve ide od ruke. Oni samo to na vreme uvide i zaista isprave. Ovaj tekst sumira zablude koje otežavaju učenje i neke od meni bliskih ljudi su kočile godinama. Dati su i neki saveti, kako da prevaziđete svaku od njih.
1. Treba učiti u čitaonici
Ovo je jedan od saveta koji se jako često sreće među preporukama i savetima za učenje. Glavni argumenti su da ste u čitaonici izolovani od prekida i stvari koje vam odvlače pažnju i da ste primorani da učite. Moje iskustvo je potpuno drugačije – previše mi je pripreme oko učenja, imam utisak da svi oko mene imaju koncentraciju osim mene koja naravno nemam koncentraciju. Nisam ni pokušavala da se naviknem na tu atmosferu – jednostavno, od malena sam učila kod kuće i to mi odgovara. Dodatno ne gubim vreme za prevoz, čekanje na mesto u čitaonici itd.
Rešenje: Tako da ako vam ovaj sistem ne ide, razmislite da li vam to stvarno odgovara.
2. “Na ovo ću se vratiti kasnije”
Naleteli ste na nešto što vam nije kristalno jasno, razmišljate o tome malo, ali i dalje ne razumete, ali nema veze nije tako strašno i nastavljate dalje. Posle 3-4 ovakve nejasnoće više ne možete da se izborite sa gradivom. Naučili ste dosta, ali kada vas neko pita da mu nešto objasnite, zbunjujete se i zapetljate u objašnjenju. Najgore od svega je što sada više ne možete da ispravite grešku tek tako – previše ste naučili da idete od početka i temelja (u kojima ste negde napravili propust), a gradivo koje se nastavlja samo je nejasnije i nejasnije.
Rešenje: Probajte da učite kao da treba to posle nekome da objasnite i zaista uhvatitie nekoga ko je savladao gradivo da probate da mu objasnite. Pomoćiće vam da vidite šta je problem i da ga rešite.
3. Kvantitet ispred kvaliteta
Ovo je opaka zamka: volite da rešavate zadatke koji su lagani, dobro vam idu i uradite ih SVE. Preslišavate se kako ste naučili pitanja koja su najjednostavnija. I tako iz svih oblasti koje treba da znate na ispitu. Ono što vam je teško ostavljate “za kasnije”. Na kraju nemate vremena za to. Radili ste mnogo, ali loše ste prošli na ispitu. U čemu je stvar? Problem je u tome da radeći lake zadatke i ponavljajući jednostavna ispitna pitanja, ipak niste mnogo naučili. Suština je da možete napredovati samo ako uspete da savladate stvari koje vam baš i ne idu od ruke na početku učenja.
Rešenje: Napravite plan učenja u kome se obavezno nalaze i teže stvari. U tome vam uvak mogu pomoći beleške sa predavanja/vežbi i nemojte podleći iskušenju! Takođe, testirajte sebe na različitim nivoima znanja.
4. Prepoznavanje i razumevanje gradiva nije isto što i njegovo aktivno znanje
Razumeti rešenje zadatka nije isto što i znati rešiti ga. Rešiti test na zaokruživanje nije isto što i odgovarati usmeno i sistematično izneti svoje znanje. Počeli ste da učite, prepoznajete gradivo i verovatno ga razumete. Kada vidite rešenje deluje sasvim logično, ali… sami ne možete da rešite zadatak i teško vam je da date usmeni odgovor.
Rešenje: Kako bi sve ovo mogli da uradite, potrebno je da samostalno rešavate zadatke – ponekad pogledate u rešenje ako baš ne ide, a onda probate da uradite sledeći, sličan zadatak potpuno sami. I tako dok ne steknete rutinu.
5. Spremam SVE ispite
Usled velikog broja ispita i postojanja šest ispitnih rokova, ne retko se dešava da student napravi ambiciozan plan i položi sve ispite u prvom roku. Pojedincima to zaista i pođe za rukom, ali većina prođe kroz sledeći scenario:
Student počinje se sa spremanjem više ispita paralelno (bez realnog plana kako će to postići).
Posle izvesnog vremena shvata da ne može da spremi oba ispita za ocenu kojom je zadovoljan i od nekog odustaje (postoji sledeći rok) i nastavlja sa spremanjem odabranih ispita.
Od odabranih ispita na neke izađe – položi ili ne položi obično je nezadovoljan ocenom, a na neke uopšte i ne izađe (jer može u sledećem roku).
Svi ostali ispiti ostali su za neki sledeći rok, a student je iznuren i nezadovoljan.
Preduslovi ovog scenarija su: 1) nerealna predstava o obimu gradiva koje je potrebno savladati (ma stićići ću ja sve to iako nisam učio tokom semestra) 2) u trenutku kada postane naporno spremanje svih tih ispita postoji lagani izlaz – ostaviću za sledeći rok.
Rešenje: Budite realni koliko god je to moguće kada je u pitanju vreme koje vam je potrebno za svaki pojedinačni ispit. Odaberite ispite koje želite da položite i napravite vremenski raspored kada šta i koliko učite.
6. Poređenje sa drugima
Deluje banalno, ali mnogima je trebalo dosta vremena da ovo shvate. Neki nikada i nisu. Ne učite za druge nego za sebe! Ne učite zbog roditelja koji vam dosađuju, ne učite da bi ste se dokazali profesoru (njega vrlo verovatno baš briga i ko ste i kako ste uradili ispit), ne učite da bi ste bili bolji od drugih.
Rešenje: Shvatite da je to vaš i samo vaš život, vaše znanje i da će vam to što učite kasnije donositi platu. To zavisi samo od vašeg znanja – ulažete u sebe! Čak i ako se ne budete bavili strukom koju ste studirali, sposobnost da brzo i kvalitetno savladate novo znanje ili veštinu će vam biti jako bitno u daljoj karijeri.
7. Položiću ja to u sledećem roku
Svakome se desilo a uči, a da zapravo sedi piljeći u knjigu i igrajući se sa olovkom ili gledajući kroz prozor, a razmišlja o svemu osim o gradivu koje uči – problem je kada to postane svakodnevica. U takvoj situaciji jedva čekamo da naiđe neko sa kim možemo proćaskati, da skoknemo do toaleta, po vodu, da jedemo, “samo nešto da vidimo na internetu”.
I tako prođe dan sedenja sa knjigom, a od znanja ništa… Preduslov za ovaj scenario je svest da postoji još prilika za polaganje. Problem je što je ovo začarani krug koji na kraju dovodi da se za poslednju priliku uspaničite i ne možete da učite skoncentrisano.
Rešenje: Učite zaista dok učite! Kao da je poslednja prilika da položite ispit. Ako to ne radite, onda bolje prošetajte, odgledajte film itd. I stalno proveravajte da li zaista učite postavljajući sebi pitanja koliko zaista znate o onome što učite.
7.a Moram da znam SVE
Ovo je drugi scenario za “položiću ja to u sledećem roku” je da želite da SVE naučite za ispit i da tek kada SVE znate izađete da polažete. Problem je što ponekad prođu godine dok se to zaista ne dogodi.
Rešenje: Nemojte biti perfekcionista! Nikada nećete znati SVE. Možete imati visoke standarde kvaliteta, ali uzmite u obzir i efekat vremena. Važno je stvari odraditi dobro i kvalitetno, ali za određeno vreme. Neka vaša nova mantra bude uraditi najbolje moguće za zadato vreme i odolite svom perfekcionizmu!
8. Učim da bih položio, a ne da bi znao
Ovo je sve češća pojava u domaćem obrazovanju. Svako je ponekad podlegao iskušenju da ovako spremi neki sipit koji mu se ne dopada, ali ako to radite konstantno, zapitajte se – zašto ste upisali fakultet? Dodatno, obrazovni sistem podržava ovakav pristup (ponavljaju se ispitna pitanja, previše je obaveza i uči se samo što se mora)
9. Učenje u krevetu
Iskušenje: da samo malo prilegnem i odmorim oči/leđa, mogla bi da ostanem u krevetu toplije je/udobnije je i da tu učim. Postoje izuzeci koji zaista ovako mogu da uče – većina ipak odmah zaspi tako da ovu mogućnost odmah odbacite.
Rešenje: U krevetu se ne uči, nemojte ni pokušavati i ne zavaravajte se! Odmah ćete zaspati!
10. Savršene beleške
Ima ljudi koji imaju potrebu da naprave savršene beleške i bez njih ne mogu da počnu sa učenjem. Obično su to perfekcionisti. Iako je to vrlo korisno ostalima, koji obično kopiraju te beleške, njima ume da bude veliko opterećenje – toliko se posvete tome da beleške budu savršene, da zaborave zašto ih uopšte i prave (da bi naučili).
Onda se desi da nemaju dovoljno vremena da stvarno i uče.
Rešenje: Podsećajte sebe zašto uopšte pravite te beleške. Takođe, dok ih pravite skoncentrišite se na sadržaj koji pišete.
VAŽNO: Vrlo je verovatno da ste svojih grešaka već bili svesni i pre čitanja ovog teksta. Pitanje za vas je: Zašto to ne ispravite?
Autor: Milana M.
Izvor: tosamja.rs/putem-uspeha