Janus Korzak je čuveni poljski pedagog, pisac, lekar i socijalni radnik koji je tri puta odbio da spasi sebi život.
Voli svoje dete kakvo god da je – netalentovano, nesretno, i kad poraste. Raduj mu se u svakom obraćanju jer dete je praznik dokle god je s tobom – jedan je od saveta čuvenog poljskog pedagoga. A ovo su ostali…
Prvi put to se dogodilo kada je Janus odlučio da ne emigrira u Palestinu pred okupaciju Poljske, da ne bi Dom siročadi prepustio sudbini na volju uoči strašnih događaja.
Drugi put, kada je odbio da beži iz varšavskog geta.
Treći put, beše ovako: kada su svi štićenici Doma siročadi bili već u vozu spremnom da krene u logor, Korzaku je prišao jedan SS oficir i upitao ga:
– Jeste li vi napisali “Kralja Matijuša”? Čitao sam tu knjigu u detinjstvu. Nije loša knjiga. Slobodni ste.
– A deca?
– Deca nisu. Ali vi možete napustiti vagon.
– Grešite. Ne mogu. Nisu svi ljudi nitkovi.
Posle ovih reči o Janusu Korzaku se više ne mora ništa reći. Ostaje nam samo da se podsetimo njegovih 10 principa vaspitanja:
Ne očekuj od deteta da bude kao ti ili kao što bi ti hteo da ono bude. Pomozi mu da postane ono samo, ono što želi da bude.
Ne traži od deteta nadoknadu za sve što si mu pružio. Dao si mu život, kako bi to moglo da ti vrati? Ono će dati život nekom drugome, taj drugi će dati trećem – to je nepovratan zakon zahvalnosti.
Ne iskaljuj ljutnju na detetu, da ti u starosti ne bi bilo gorko parče hleba. Jer što poseješ to će i da nikne.
Ne gledaj na njegove probleme kao da su zanemarljivi. Život je svakome dat spram njegove snage i zato veruj da njemu nije lakše nego tebi, a možda mu je i teže pošto ono nema iskustva.
Ne ponižavaj!
Ne zaboravi da su najvažniji susreti jednog čoveka – njegovi susreti sa decom. Obraćaj više pažnje na njih – nikad ne znamo koga smo to sreli u detetu.
Ne muči sebe ako nešto ne možeš da učiniš za svoje dete, samo se seti: za dete nije učinjeno dovoljno ako nije učinjeno sve što se može učiniti.
Dete nije tiranin koji je zavladao tvojim životom, nije ni samo plod od krvi i tela. Ono je dragoceni pehar koji ti je život poverio da ga čuvaš i da u njemu održavaš stvaralački plamen. To je oslobađajuća ljubav majke i oca koji ne gaje „naše“ dete nego dušu datu im na čuvanje.
Umej voleti tuđe dete. Nikad ne čini tuđem detetu ono što ne bi voleo da kogod čini tvome.
Voli svoje dete kakvo god da je – netalentovano, nesrećno, i kad poraste. Raduj mu se u svakom obraćanju jer dete je praznik dokle god je s tobom.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: detinjarije.com