Руски психолог Јулија Гипенрејтер је посветила свој живот проучавању односа између родитеља и деце. Њене књиге о васпитању деце су преведене на многе светске језике, а ми вам преносимо неке од најзанимљивијих тврдњи које Јулија износи у својим делима.
1. Непослушност – једина ствар коју дете може развити када му се неправилно обраћамо. Дакле, сваки пут кад је дете непослушно, безобразно, запитајте се шта сте урадили погрешно пре него што одлучите да га казните.
2. „Проблематична”, „тешка”, „неваљала” деца, као и деца „са комплексима”, „заборавна” – увек су резултат погрешно утврђених односа у породици.
3. Када безусловно волиш дете то не значи да га волиш зато што је лепо, паметно, способно, успешно, помаже у кући и тако даље… већ због тога што је такво какво јесте.
4. Што си гори према детету оно постаје горе. Зашто је то тако? Зато што васпитање детета није дресура. Родитељи не треба да развијају условне рефлексе код деце.
5. Дисциплина – не пре, већ након успостављања добрих односа са дететом. Не можете дисциплиновати дете с којим нисте успоставили комуникацију.
6. Не помажите детету осим ако тражи помоћ. Кад се не мешате ви му у ствари говорите да он све добро ради. Помозите му само уколико је наишао на озбиљне препреке које не може превазићи. Онда није добро да се не умешате, то само може да донесе штету.
7. Ако је детету тешко и жели да прихвати вашу помоћ, онда му помозите. Притом, урадите само оно што дете не може само. Како дете развија своје способности, полако му све препуштајте.
8. Личност и способност детета развија се само када је ангажовано у некој активности која му је занимљива и коју жели да ради.
9. Тинејџ доба је слично као и богиње – постоји више облика, блажих или горих, али свако их мора прележати. Али тешко родитељима који у овом периоду улазе у озбиљне сукобе с децом!
10. Што се више родитељ љути на дете, критикује га, то дете брже стиче утисак да родитељима није довољно добро.
11. Дозволите детету да осети негативне последице својих поступака (или пропуста). Тек тада ће одрасти и постати „свестан“.
12. Сејеш навику, жањеш навику – убереш карактер, сејеш карактер – береш судбину!
13. Можете изражавати незадовољство појединим поступцима детета, али не и дететом у целини. Можете осуђивати акције детета, али не и његова осећања. Незадовољство акцијама детета не би требало да буде систематично, у супротном ће се претворити у неуспех.
14. Нежељено понашање детета је нормална реакција на ненормалне услове живота.
15. Строга мајка је емотивно отуђена од детета, тако дете осећа.
16. Дозволите детету да има приватност. Не гурајте се у све, све време. Немојте му држати предавања.
17. Својим активностима утичите на понашање детета.
18. Самоспознаја и самообразовање – то је прва дужност родитеља и наставника, а не само васпитање детета. У супротном дете постаје преоптерећено проблемима родитеља.
19. Увек када је дете узнемирено, увређено, повређено, постиђено, уплашено, када је неко био груб према њему или га неправедно третирао, па чак и када је био веома уморан, прва ствар коју треба да урадите – јесте да сазнате шта му је и да га саслушате.
20. Не тражите од детета оно што је немогуће или се тешко постиже. Уместо тога, погледајте шта можете да промените у окружењу.
Извор: ihappymama.ru
Приредила: Андријана Максимовић