У којим ситуацијама је „дозвољено” физички казнити дете

децембар 24, 2015

Замислите следећу ситуацију: дете гура прстиће у штекер, дави кућног љубимца, нагиње се преко терасе или се отима из родитељског наручја и почиње да претрчава прометну улицу. Ако је судити према искуству родитеља, управо су ово ситуације које изводе из такта већину мама и тата, који дилему „бити или не бити” решавају тако што ударе дете по гузи. Иако нацрт Грађанског законика предвиђа забрану физичког кажњавања деце, истовремено се не искључује могућност да дете због несташлука у одређеним ситуацијама може да добије васпитну „ћушку”. Међутим, ауторима овог закона изузетно је тешко да објасне шта заправо значи та ћушка. Да ли се под тим сматра ударац по гузи, чврга по глави или ударац по прстићима?

– Да физичко насиље даје резултате било би довољно једном непослушно дете ошамарити да би оно схватило да не треба да се понаша на одређени начин – што се најчешће не дешава, него се примена физичког кажњавања наставља и продужава, најчешће без резултата. То, међутим, не значи да родитељ не сме у одређеној ситуацији, искључиво ради заштите детета, применити ћушку, батину и слично али само у случају потребе да се дете заштити, а не да се на тај начин дете казни, наношењем одређеног степена бола или нелагодности и понижења – каже Олга Цвејић Јанчић, професор Правног факултета у Новом Саду и члан Комисије за израду Грађанског законика. Како наглашава, треба правити разлику између конкретне заштитне физичке акције родитеља и напада на дете ради кажњавања.
– Због тога је отворено питање, за расправу и дискусију, да ли треба изричито направити списак и набројати све поступке који се сматрају физичким кажњавањем и деградирајућим обликом кажњавања детета. Или треба оставити да се то у сваком поједином случају процењује од стране надлежног органа – центра за социјални рад или суда – каже Олга Цвејић Јанчић.
Наша саговорница додаје да у случају набрајања поступака који се сматрају физичким кажњавањем и другим деградирајућим обликом кажњавања детета, увек постоји опасност да се изостави неки нови маштовити облик примена насиља према детету и да се на тај начин заобиђе сврха и циљ ове законске одредбе.

– Сем тога, свако дете, сваки родитељ и свака конкретна ситуација је другачија и треба применити индивидуални приступ сваком поједином случају уместо простог подвођења конкретног понашања или поступка под одговарајућу законску одредбу – закључује Олга Цвејић Јанчић.

Представници београдске канцеларије Уницефа наглашавају да ниједан облик физичког кажњавања није дозвољен као метод васпитања детета.
„Комитет за права детета, који се бави контролом спровођења Конвенције о правима детета, има став да је сваки облик ударца забрањен. Апсолутно је недопуштено применити физичко кажњавање детета у било ком облику”, рекла је за „Политику” Кетлин Брашић, специјалиста за програм заштите деце у београдској канцеларији Уницефа.
Али, када смо недавно Данијела Големана, психолога на Универзитету Харвард и аутора књиге „Емоционална интелигенција” упитали да ли су  ћушке дозвољене у васпитању, он нам је без дилеме одговорио:„За разлику од физичког насиља које је забрањено, васпитне ћушке су дозвољене. Ако је атмосфера у којој дете одраста испуњена љубављу, ако је дом његова сигурна лука, оно зна да је вољено и да је физички кажњено због свог понашања а не због тога што га родитељи не воле. Да би дете одрасло у ментално здраву особу, неопходни су и љубав и дисциплина”, закључује Големан.
Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да се под васпитном ћушком подразумева благ ударац који код детета изазива бол, али не и повреду ткива. У пракси се то своди на један или неколико удараца прстима отворене шаке по задњици.

– Подразумева се да родитељ користи бројне друге васпитне методе, а да је ћушка резервисана за посебне и ретке ситуације. Психолози сматрају да није добро дете ударити по глави, тако да дете не треба ни ошамарити. Став Америчке педијатријске асоцијације гласи да родитељ има право да дете удари по гузи и екстремитетима – дакле по оним деловима тела где не долази до унутрашњих повреда”, каже Миливојевић.

Међународни критеријуми
У више од 160 држава света родитељима је дозвољено да употребе васпитну ћушку како би дисциплиновали дете, иако је истовремено забрањено да деца буду предмет физичког злостављања и иживљавања. Зато постоји десетак критеријума на основу којих се одређује да ли је нешто васпитна ћушка или је злостављање. Ти критеријуми се односе на узраст детета, на део дететовог тела, на физичку повреду као последицу ударца, на коришћење предмета за ударање, на то да ли је дете кажњено у јавности, на то да ли родитељ користи друге васпитне методе, на то да ли родитељ иначе показује љубав детету и какав је општи однос према детету.

Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама