6 савета за наставнике – како прилагодити наставу онлајн учењу

21 маја, 2020

Настава на даљину за ову годину приводи се крају. Ипак, враћао се вирус на јесен или не, верујемо да ће неке навике учења на даљину опстати, те да ће многи наставници одлучити да модерне методе онлајн наставе користе и даље, макар делимично.

Ипак, један од главних проблема који се јавио у раду на даљину је концепт прилагођавања наставног садржаја овом облику рада.

Као што су многи о томе већ говорили, наставници не могу очекивати да им лекције и облик часа буде исти као када су ученици физички присутни у учионици. Стога је потребно имати на уму неколико фактора који ће утицати на квалитет наставе на даљину.

Фокусирати се на активно учење

Концепт активног учења је у онлајн учионицама изузетно важан. Традиционална настава се често ослања на фронтални облик рада. Колико год методички били оригинални и иновативни, директно вербално преношење информације на релацији наставник – ученик је један од носећих стубова у раду у учионици.

Нажалост, онлајн настава то у великој мјери опструира, чак и када се ради пренос видеа уживо. Активно учење у таквим ситуацијама може бити спас. Лекцију треба покушати разбити на мање делове од којих ће сваки захтевати засебан облик рада. Ако тако, на пример, једну лекцију представимо као спој видео-лекције, дискусије у облику четовања, линка на текст који ће пружити појашњења и додатне информације, и вежбе у облику апликације, ми смо, практично, обухватили мноштво облика рада, уместо да западнемо у монотонију само једног.

Свести информације на суштинску количину

Говорећи о активном учењу, неизоставно је споменути како лекције не смеју имати празног хода. Мој је савет: Боље скратити, него смарати. Уколико се иста информација може пренети са мање речи и мање материјала, а да не дође до изостављања суштине лекције, то треба и урадити.

Пре неколико година сам урадио један експеримент на самом себи у којем сам снимао звук мог предавања једне нове лекције. Када сам после преслушао то моје предавање, закључио сам да 30% мог излагања представља или понављање већ реченог или празан ход и информације које конкретно за ту лекцију нису од посебне важности. Наравно, постоје предности итерације и понављања исте дефиниције на што већем броју примера (то и јесте предност традиционалног предавања), али у контексту онлајн учионице ми морамо бити економични у свом језичком изразу.

Прилагодити, дакле, количину информација је један кључни фактор у прилагођавању наставе уопште. Ово је можда и највећи изазов за наставнике када је реч о настави на даљину, али свакако се и највише исплати када се успешно изведе.

Разбити лекцију на делове

Како би се онлајн настава могла одвијати у једном амбијенту који ученицима неће представљати превелико ментално оптерећење, није лоше лекције поделити на мање логичке целине. Није велика мудрост узети лекцију из уџбеника и ученицима написати у виртуалним учионицама да је прочитају на тој и тој страници. Наставник треба да буде тај који ће ученицима демистификовати лекцију и разбити је на свариве целине.

По досадашњем искуству предложио бих да се ученицима информације преносе у комадима који не би требало да превазиђу временски оквир од 10 минута. Небитно је да ли се радило о тексту, видеу или звучном запису, 10 минута је горња граница унутар које ученици иоле показују довољно пажње да би оно што им презентујемо имало ефекта. Након тих 10 минута, требало би приступити неком другом облику рада. Ако, рецимо, у првих десет минута деци прикажемо видео о наставном садржају који ће се обрађивати, наредних десет минута би се могло провести у разговору о ономе што су одгледали, те наредних 10 минута да ураде кратку вежбу путем апликације, те поново 10 минута закључак у облику текста који треба да прочитају.

Као што видимо, овај савет се директно ослања на онај о активном учењу и допуњава га у погледу временског планирања онлајн лекције.

Организовати своје време

А, када већ говоримо о времену, битно је споменути и то да је веома важно да наставник самом себи организује време за припреме и одржавање лекција. Један од митова који превладава када је реч о онлајн настави је тај да наставник мора бити доступан 24 сата на дан, 7 дана у недељи. Ово не само да је немогуће, него иде против одрживости квалитета оваквог облика наставе.

Уколико наставници сами себи не знају да организују време у раду од куће, то ће се и те како одразити на организацију у онлајн лекцијама. Потребно је имати план. Рад од куће је примамљива замка. Она се брзо раскринка као таква углавном када је прекасно; када наставник падне у зачарани круг непрегледних припрема, материјала, фолдера и датотека, па и у могућност сагоревања услед недовољног планирања.

Мој је савет да наставници сами себи одреде радно време. Ово захтева велику самоконтролу, али је на дуже стазе једини начин да се све обавезе сустигну и да не буду неупотребљиви након две недеље оваквог рада. Организујте себи фолдере и учионице тако да вам је прегледно. Материјале за сваку лекцију немојте стављати на десктоп, него их одмах смештајте у фолдере. Рад преко телефона је можда практичан, али бих препоручио да, уколико имате, користите рачунар како би ваша организација била на највишем могућем нивоу.

Будите присутни

Након што успоставите свој ритам и свој распоред, будите присутни! Ово можда наизглед иде против овога што сам написао у претходном савету, али се, у ствари, ослања на њега. Када сте ту, морате бити ту. Ученицима треба створити осећај да сте конзистентни у свом раду. Иако они не знају како изгледа ваш план, они ће инстинктивно почети да очекују када ћете им се јавити са лекцијом и задатком. А, када се то догоди, морате бити у потпуности присутни.

Одвојте тај сат или два или колико год сте одлучили да посветите овом периоду да будете доступни и да активно с ученицима радите. Ово је можда и један од најважнијих фактора онлајн наставе. Ученици морају осетити да сте ментално присутни и да су вам они у том тренутку главна окупација. Уколико ово успете, резултати ће бити видљиви и у њиховој ангажованости на вашем предмету.

Задајте мултимедијалну задатке

Нико не воли домаћи. Тачка. Ко каже да воли, лаже. Човеку је априори одбојна помисао да ради нешто што му неко други нареди. Наравно, сви то, ипак, радимо, али очекујемо за узврат неку компензацију (плату, оцену итд.).

У традиционалној настави, домаћи задатак је често онај који ће ученици у својим свескама на наредном часу донети на увид, и то је то. Како бисмо, међутим, повећали мотивацију код ученика, добра је пракса задавати домаћи која ће од ученика захтевати креативни рад. Ова врста рада се најбоље огледа у њиховом коришћењу различитих медијских форми. Била то презентација, видео, дигитална илустрација или нешто сасвим друго, превођење онога што су ученици учили на часу у једну другу форму не само да им помаже у усвајању наставног садржаја, него их подучава и другим вештинама и компетенцијама приликом саме израде свог садржаја.

С обзиром на то да се онлајн настава одвија… онлајн, био би и те како велики пропуст не искористити мултимедијални облик израде домаћих задатака као полазиште ученичке ангажованости. Оно што је, можда, тешко оствариво с техничког аспекта у учионици, у виртуалној учионици је природно стање ствари. Ученици могу у облику видеа, звучног записа, презентације, апликације, илустрације, видео-игрице и других медија без велике потешкоће презентовати оно што су урадили. Битно је само да им ми скренемо пажњу на ту могућност.

Пише: Ернад Осмић, ИВ основна школа, Брчко

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама