Najkorisnija veština današnjice je veština samostalnog učenja. Ta veština nije čak ni pitanje odabira, nego pitanje opstanka.
Učenici koji samo pamte uče za ocenu, a oni koji znaju da postave pitanja o gradivu razumeju naučeno, piše portal Klokanica, i savetuje kako da deca bolje uče.
Najkorisnija veština današnjice je veština samostalnog učenja. Ta veština nije čak ni pitanje odabira, nego pitanje opstanka. Prilike koje se svakodnevno menjaju traže čoveka koji neprestano uči nešto novo da bi im mogao doskočiti. Činjenica je da učenici koji znaju da uče – vole učenje, a da ga oni koji nisu naučili da uče – ne vole, smatraju učenje nečim teškim i dosadnim pa prave probleme i sebi i učiteljima. Jedan od dobrih načina je da ih najpre odučimo od sedam najčešćih grešaka lošeg učenja:
Pročitajte i Koji su faktori uspešnog učenja i kako napraviti dobar plan učenja?
1. Učenik se trudi da zapamti nešto što ne treba zapamtiti nego razumeti.
2. Učenik zapamti, ali ne provežba dovoljno.
3. Ne vežba objašnjavajući to što zna nekom drugom, svojim rečima.
4. Srlja i baca se na zadatke pre nego što je naučio najosnovnije. Ne ide mu, pa odustaje.
5. Odgađa da primeni svoje znanje ili veštinu dok njome savršeno ne ovlada – jer se boji greške i neuspeha.
6. Satima uči, ubija se od učenja.
7. Uči, a ne razmišlja zaista o tome što uči.
Što je alarmantno pogrešno u tih sedam najčešćih grešaka?
To što trajno odbijaju učenike od učenja, demotivišu, kvare im percepciju i onaj iskonski doživljaj učenja kao radosti otkrivanja sveta i spoznavanja sebe. Rezultiraju obeshrabrujućim porukama tipa: to je dosadno, to je teško, nisi ti za to… Odustani! Prva, dakle, stvar koju učenike treba naučiti kad ih učimo da učie jeste da je reč o veštini koju svako može da nauči i u kojoj svako može da bude uspešan.
Manje uči, a više nauči
Pravilo je: uložiš li 80 posto svog truda i vremena u učenje i time ostvariš 20 posto rezultata – ne znaš učiti. Onaj ko zna da uči, uložiće 20 posto vremena i napora da pokupi 80 posto onoga što treba da nauči. Sve bi se moglo sažeti savetom: manje uči, a više nauči, te se fokusiraj na najvažnije.
I sad dolazimo do prvog koraka u učenju samostalnog učenja: učenik mora naučiti da odredi što je bitno, a šta nije. Svaki učitelj kojem je stalo da nauči učenike samostalnom učenju mora sam sebi iskreno da odgovori na dva pitanja:
Može li moj učenik da nauči samostalno da određuje šta je bitno, a šta nije, ako mu uvek ja govorim šta je bitno, nacrtam mu to na tabli, kažem mu šta da podcrta u knjizi, upozorim ga šta treba da zapiše? Treba li moj učenik da zna da razlikuje bitno od nebitnog ako ga ja u usmenom i pisanom ispitivanju obasipam pitanjima o nebitnom?
Pročitajte i Po čemu se razlikuju darovita deca i zašto darovitost nije uvek dobra
Put do samostalnosti u učenju
Neopisivo je jednostavno učiti učenike da uočavaju šta je bitno: prestanite to da im govorite. Umesto da im tumačite novo gradivo, neka na času čitaju odlomak po odlomak iz udžbenika. Odlomak je jedna ili više rečenica koje na okupu drži neka zajednička misao. Neka je otkriju. Nakon svakog odlomka pitajte ih šta je tu bitno, neka sažmu, kažu to svojim rečima. Ako sami nisu ulovili smisao i ono što je bitno – tada ste vi na redu da im to objasnite. Ne pre toga.
Drugi sjajan način da učenike naučite da otkriju bitno jeste – okrenuta učionica. Zadajte im da kod kuće prouče novu lekciju i izvuku beleške, naprave koncept, pripreme jednominutno predavanje… Kad na sledećem času čujete šta su i kako su shvatili, onda se umešajte nužnim objašnjenjima, primerima, sintezama…
Ako dete ne mora, onda ni neće
Ima jedna stara poslovica koja kaže da je put u pakao popločan dobrim namerama. Sve što ja uradim umesto učenika (ili deteta) – ono ne mora. A ako ne mora, onda dete ni neće. Najzad, ako želite da ubijete dve muve istim udarcem – naučiti učenika da razmišlja i naučiti ga samostalnom učenju – zadajte mu da postavlja pitanja, i to razne oblike pitanja.
Samostalno učenje postavljanjem pitanja učenika navikava na problemsko razmišljanje. Učinićete svojim učenicima ogromnu uslugu ako im za domaći ne zadate da odgovore na pitanja, nego da ih postave. Neka sastave ispit, test… Razgovarajte s njima o pitanjima koja su postavili. Naučite ih da razlikuju pitanja za reprodukciju zapamćenih podataka (na koje je moguće u tekstu naći već gotove odgovore) od pitanja višeg stepena koja traže da nešto samostalno analiziraju, samostalno stvore zaključke ili procene. Ako znaju da odgovore na pitanja za reprodukciju zapamćenih podataka, verojatno će dobiti diplomu. Ali žele li sutra da dobiju posao, moraju da znaju da postavljaju pitanja i samostalno tragaju za odgovorima na njih.
Pročitajte i 10 načina kako roditelj može pomoći detetu u učenju
Izvor: detinjarije