Kad ostavljate ujutru dete u vrtiću, srećete i druge roditelje koji su došli istim „poslom“. Među njima ima različitih tipova, a Lukin portal izdvojio je ovih sedam.
1. Poslovni roditelj
Ovo je tip roditelja koji deluje distancirano. Jedva pozdravlja druge roditelje, mehanički stavlja detetove stvari u ormarić, doprati dete do sobe, na brzinu se saginje kako bi mu dao kratak zagrljaj i odlazi bez osvrtanja.
2. Neorganizovan roditelj
Roditelj koji očigledno kasni, deluje smušeno s poluosmehom na licu, često zaboravlja detetove stvari, pa se naknadno vraća.
3. Roditelj koji okleva
Ovaj roditelj nikako da se odvoji od deteta, grli ga, ljubi i oteže, želelo to dete ili ne. Obično još nešto mora da pita vaspitačicu i nekoliko puta proviri u sobu. Zadržaće se još malo i kako bi proučio da nije nešto propustio s oglasne table.
4. Bučan roditelj
Pojavljuje se i postaje centar pažnje. Glasno pozdravlja sve, uključujući osoblje, decu i druge roditelje. Šali se sa svima i jednostavno je prepun energije.
5. Roditelj pod stresom
Ulazi čvrsta koraka i vuče dete za sobom. Ovaj roditelj očigledno ima koješta na pameti i ostavlja dete bez puno interakcije. Dete, ili srećno utrčava u sobu, željno pozitivne energije, ili mu je roditelj već preneo svoj stres pa je uplakano.
6. Roditelj koji se žali
Čim stigne, hvata se u koštac sa stvarima koje tu treba rešiti. Zašto u ormariću mog deteta nema vešalice? Zašto je krevetić mog deteta u ćošku? Obraćaju li vaspitačice uopšte pažnju na tu decu?
7. Roditelj s manirima
Pristojno i mirno ulazi s detetom, razgovarajući s njime o nekoj temi. Po potrebi pomaže detetu pri presvlačenju. Potom sledi zagrljaj, poljubac i „Vidimo se kasnije!”, a zatim odlazi.
U nekom trenutku, svi smo mi bili svaki od ovih tipova roditelja. Dobro znamo kako je to biti roditelj koji okleva. Ako su deca baš mala, početkom nove vrtićke godine im dajemo veliki zagrljaj i poljubac, ali nakon toga bismo najradije još malo ostali.
Ostatak godine obično „vrludamo” između poslovnog i pristojnog roditelja. Ima jutara kad žurimo na posao, pa zagrlimo i poljubimo dete, i vani smo. Drugo jutro možda imamo vremena duboko udahnuti i smestiti dete na način da mu čak malo pomognemo u povezivanju s prijateljima i tetama.
Jeste li ikad razmišljali o tome kako ostavljate dete u vrtiću? Primećujete li ponašanje drugih roditelja?
A možda je najbolje ponekad postaviti sebi samo jedno pitanje – Kakav „vrtićki” tip roditelja je potreban mom detetu?