Kada odrastete i posmatrate ljude koji vas okružuju, počinjete i da primećujete da u vašoj familiji ili među prijateljima ima i onih ljudi koji baš i nisu ispali dobro. Kod nekog je to duboko zakopano pa se i ne primećuje, a kod drugih je potpuno očigledno.
Ali, kad primetite da neko ide lošim putem, vrlo verovatno ćete se zapitati – šta ga je gurnulo na tu stranu? Kako se to dogodilo? Razlozi mogu biti brojni, a svakako da situacija koja je za nekog možda put u propast, za drugog može biti podsticaj da gura napred. Jer smo svi mi bića za sebe.
Ipak, postoje neke situacije koje za dečju dušu mogu biti okidač. Ne znači da će dete koje ih doživi nužno krenuti lošim putem, ali šanse za to su veće. Ovo su neke od njih.
1. Gubitak nekog bliskog
Gubitak drage, bliske osobe na dete ili tinejdžera može ostaviti vrlo dubok trag jer su deca retko na to spremna. Ako je reč o gubitku nekog vrlo bliskog, poput roditelja ili brata ili sestre, većina dece to će doživeti traumatično. Zato je važno da dobije razumevanje, toplinu i podršku onih koji ostaju uz njega.
2. Ako je dete svedočilo nekom traumatičnom događaju
Biti svedok jednom ili čak kontinuirano traumatičnim situacijama u ranom detinjstvu može bukvalno preusmeriti život deteta. Čak i najbolje dete na svetu lako može krenuti pogrešnim putem ubrzo nakon traume, naročito ako njegovu bol niko ne prepozna i ne pokuša da izleči.
3. Nedostatak roditeljske podrške
Roditeljska podrška je gorivo za dete. Ona ih pokreće i drži na ispravnom putu. Kad vaše dete ulaže trud, a vi vidite samo greške, oni mogu osetiti da su vas izneverili šta god da urade. Da nisu dovoljno dobri. I onda, lako se može desiti da tu pažnju i podršku potraže na drugom mestu i na loš način.
4. Prevelika roditeljska kontrola
Preterana kontrola od strane roditelja može se lako obiti o glavu. Deca, kao i odrasli, kad im je previše toga zabranjeno i kad su zatvoreni u čauri gde se osećaju sputano obično imaju dva izlaza: da se potpuno zatvore i predaju ili da postanu do kraja buntovni. A ni jedno ni drugo ne vodi dobrim putem.
5. Preterana popustljivost roditelja
Biti roditelj nije isto što i biti drugar. Napravite jasnu razliku. Ako ste im drugar, pa drugarski dogovarate pravila, onda ne možete očekivati strukturu i poštovanje granica. A deci su granice neophodne da bi ostali na pravom putu.
6. Ako ima roditelja koji je sam krenuo lošim putem
Dete čiji su roditelji zavisnici ili su jednostavno krenuli stranputicom, vrlo verovatno će i samo isto završiti. Naročito ako je reč o oba roditelja. Deca za prve uzore uzimaju svoje roditelje. A upravo te prve godine formiranja su ključ.
7. Želja da se uklope i budu deo ekipe
Deca instinktivno žele da se uklope. Da budu prihvaćena i cenjena. A vrlo često to znači biti deo „kul“ ekipe koja šeta po tankom ledu. Deca to ne vide i ponekad će učiniti sve da budu prihvaćeni.
8. Nedostatak roditeljske ljubavi
Imati roditelja koji zanemaruje emotivne potrebe deteta znači imati i duboke ožiljke. Jedna od posledica takve situacije je i ta da će dete tu ljubavi tražiti na drugim mestima. A ta druga mesta ponekad nisu nimalo sjajna.
Naravno da nijedna od ovih situacija nije garancija da će dete krenuti lošim putem, ali svakako jeste alarm koji ne treba zanemariti.