8 утемељених чињеница: Зашто деца морају бити напољу у јесен

Припремите своју децу на сезону хладних дана – дајте њиховом организму да се прилагоди на најбољи могући начин

deca planinarenje
Врло је необично како након врло друштвеног лета преко недеље одједном нема готово више никога напољу. Паркићи тону у сивило времена, људи се сада додуше нешто мало више шетају, али – зашто је дечја игра стала само зато што је вани време за јакну?

Схватамо, наравно, није ни мамама баш најдивније време да се смрзавају по клупицама, али сат времена дневно – барем сат времена дневно можете бити вани. Како сте преко лета имали друштво, што је претпостављамо случај бројних мама, посебно оних који имају неколико деце и поприличан круг познаника с истим статусом, зашто се то друштво не окупља и у хладније дане.

Схватамо – почела је школа, деца су кренула у вртић, дан је све краћи и хладно је – али сат времена дневно….

Припремите своју децу на сезону хладних дана – дајте њиховом организму да се прилагоди на најбољи могући начин. Тако да сте вани. Барем сат времена дневно.

1. Јесењи имунитет

Педијатри и сви здравствени радници углас ће истаћи све благодати боравка на свежем зраку – кретање вани детету омогућује да се надише свежег ваздуха који ће засигурно повољно утицати на његове дисајне путеве (носићи се брже одчепе, слузница се не исушује као у топлом, сувом ваздуху што доводи до згушњавања слузи… ), боље им ради крвоток , а о благодатима активности и умора да и не говоримо.

И сам кашаљ брже ће се смирити уколико дете у плућа уноси свеж, а не сув, устајали ваздух, а дате ли притом детету да се мало поигра, да дотакне тло, скупља јесење плодове с пода (орахе, кестене), разбацује лишће, јер и сва та вањска прљавштина у себи има читав низ добрих бактерија (микробактерија из тла и ваздуха) које такође утичу на подизање дететовог имунитета, односно стварање отпора на бројне болести (алергије, дијабетес, мултипла склероза, цревне болести …).

2. Развија им се вид

Пробајте се питати зашто је све више и више деце кратковидно? Истраживања су показала да је један од кључних чиниоца оштећења вида на даљину тај што деца све више и више времена проводе у затвореном простору под вештачким светлима. Дневно отворени светло помаже у развоју вида тако да очи одржавају правилан размак између леће и мрежнице, која чува вид у фокусу. А фокус је вани ипак мало различитији него у затвореном простору.

3. Доза витамина Д

Деца свих узраста – као и адолесценти и одрасли – често не добијају довољно витамина Д који помаже телу да апсорбује калцијум, како би се спречиле болести костију, дијабетес и болести срца. Млеко је такође извор, али сунчева светлост је дословно најбољи лек. Лекари често подстичу децу да се играју напољу, на сунцу – а то што је хладно не значи да је сунце мање богато тим потребним витамином.

4. Здравије навике спавања

Ако ваша деца баш и немају неку рутину спавања можда је то зато што је њихов „унутрашњи“ сат, њихов дневни ритам – угашен. Такви природни ритмови повезани су са сунцем, а уколико дете није често напољу његов организам једноставно не реагује довољно добро на сучев подражај и дневни ритам свакога дана. Истраживања су показала да ранојутарње излагање сунцу посебно може помоћи синхронизацији циклуса спавања код детета и уопште његовог бољег дневног ритма.

5. Свежег ваздуха на претек

Можда ви мислите да је ваздух напољу ионако превише загађен, али не знате да је ваздух у затвореном простору минимално 3 до 5 пута загађенији. Према америчкој Агенцији за заштиту природе, ваздух у затвореном простору увек је штетнији од оног напољу, а овај податак од 3 до 5 пута загађенији заиста је минимум, јер се неретко након мерења открива и чак 100 пута загађенији ваздух који деца удишу док их ви не пуштате напоље.

6. Држи их усправнијима

Деца код куће у већини случајева седе – седе доста и у вртићу, па онда поподне опет доста седе пре него што легну.

Боравком вани, на широким отвореним површинама омогућује им да правилно развијају своју мускулатуру, али и многе друге ствари – помажу одржавању добре густине костију, имају нормалан крвни притисак и уопште ризик краћег животног века.

Деца су склонија стајати и кретати се на отвореном, а студије показују да чак и приликом обављања истих послова, дечја су тела пуно мобилнија, када су ти задаци извршавају напољу.

7. Побољшава им се пажња

Ово није дефинитивно доказано, али неколико је студија показало да вањски подражаји помажу умањити симптоме АДХД-а. Свакодневна шетња, па макар и кратка, кроз зелени крајолик помаже смиривању свих нас па би свакако требало да утичу и на хиперактивну децу.

8. Смањује се стрес

Слично као и с позитивним учинцима игре и распоне пажње, гледајући зелене површине у сваком човек помаже смањити количину стреса, па тако и у деце. Истраживања су показала да нервозни животни догађаји узрокују мање психолошке поремећаје када су деца окружена природом.

И баш због свега овога изађите сваки дан. Барем сат времена.

Извор: index.hr