„Веома често морамо понављати, да не бисмо заборавили, да уметност не забавља, већ служи образовању и развијању естетских осећања. Зато је важно шта ћемо деци понудити као штиво из којег ће напајати своје главе. Беспредметно је понављати да се деци намећу неукус и најпримитивнији кич. Бруталност је постала свакодневица. Поготово према деци. Динамичан живот и трка за материјалним добрима све више нас отуђују од деце. Заборавили смо да деци читамо бајке и приче пред спавање. Да их испраћамо у снове с лепим порукама. Из свега тога је настала књига Васпитавање пред спавање, која им омогућава да маштају, да буду боља и да се опробају као глумци у улогама главних јунака. Дубоко верујем да сам успео у томе.“
Ово је у свом интервјуу за Зелену учионицу изјавио Тоде Николетић, чувени песник и драмски писац који пише пре свега за децу, а чија је збирка драмских текстова за предшколце под називом „Васпитавање пред спавање“ и званично промовисана ове недеље у Пан театру у Београду. У драмским текстовима ове књиге главни јунаци су животиње. Њихов однос према природи, пријатељству, животу учи децу многим важним стварима које данас од одраслих тешко могу да науче.
На тој промоцији изведена је и мала представа управо из поменуте збирке, а о књизи су говорили Анђелка Ружић, уредница у Креативном центру, књижевник Бранко Стевановић, редитељ Божидар Калезић и, наравно, сам Тоде.
На нас је најјачи утисак, поред Тодета оставио и Божидар Калезић који каже:
„Небо нам је свима исто и велика је штета што се делимо. Ја не делим људе на децу и одрасле. И деца су људи и заслужују да их поштујемо. Знате, данас често кажу да се деца сад рађају са факултетом и верујем да то јесте тако. Деца много знају. Зато сасвим мало замерам Тодету на овом делу назива књиге који каже васпитавање јер, децу не треба васпитавати, с њима треба разговарати. Али је ова књига право благо и деца из ње много могу да науче.
Још једну ствар родитељи треба да знају – деца треба да се успављују причом, а да се буде пољупцем. И најлепше у овој Тодетовој збирци је то што је он дао животињама да говоре мудре ствари. Знате, Тоде је рођен у Убовића брду код Мркоњић града где су му друштво правиле животиње и он их и данас као и ја воли.
Кад видим на улици човека коме је тешко, никад не кажем „тешко њему“, кажем „тешко нама“. Јер целокупна судбина човека је наша судбина. Ми смо сви једни другима брига и не може свако бринути своју бригу. И баш су такве мудрости и овом књигом дате, где веверица сади жир, уместо да га поједе, јер зна да ако буде шуме, биће живота за све.“
Говорећи о збирци Васпитавање пред спавање, Тоде Николетић објаснио је своја животна искуства која су га навела да изгради тако нежан однос према животињама и да им у својим делима мудрост за коју многи верују да припада само људима.
„До своје седме године живео сам у планини. Нисам знао да постоји радио, камион, да деца могу имати мајицу и патике купљене у радњи. Али сам имао шарпланинца ког смо звали Шаров. Зими, кад је велика глад, вук би нам долазио и на 20 метара од куће. Шаров је био тај који се борио и спасавао нас. Из сваке борбе с вуком излазио је као победник. А онда смо кренули у Војводину и моји родитељи су га оставили стрицу. Никада им то нисам опростио. Он је наставио да се у шуми бори док га једног дана нису нашли, побеђеног.
Зато кажем, животиње су те од којих треба да учимо о захвалности, и то је једна од ствари коју сам кроз ову књигу желео да поручим деци“ – каже Тоде Николетић.
Ову збирку духовитих и поучних драмских текстова од којих многе могу послужити као лекција и одраслима и деци, можете потражити у књижари Креативног центра или путем линка: https://kreativnicentar.rs/knjiga.php?code=D182