Ових дана медији пишу о дешавањима у школама у Хрватској, где се наставници буне против система у ком су притисци на њих постали неиздрживи. Међутим, наше школе врло мало заостају, а бура се није подигла само зато што се није десила ситуација са дететом неког утицајног политичара.
Родитељи се и овде мешају у оцењивање, бирају боју зидова у учионицама, прете, подносе пријаве, траже копије радних књижица наставника и финансијске планове…
Права која су дата родитељима да учествују у образовању своје деце, они врло често не употребљавају већ злоупотребљавају.
Више није необично да школама стижу позиви за рочишта и дописи из адвокатских канцеларија које заступају родитеље са захтевом да им, у складу са Законом о о доступности информација од јавног значаја, доставе “потребне” папире. Директори су дужни да “забринутим” родитељима доставе све што траже. Тако су међу “доказним материјалима” – копије радних књижица “несавесних” наставника, али и финансијски и акциони планови школе.
Још 2019. године члан Већа општине Врачар Драги Лукић, навео је пример када је детету у дневник уписана четворка из српског језика, али је мајка сматрала да заслужује пет и жалила се. Директор је предузео све неопходне радње да се утврди да ли је професор, можда, погрешио. Пошто је у поступку преиспитивања оцене утврђено да је заслужена, и нема основа за петицу, мајка је поднела пријаву против школе.
– Због обавеза око завршног испита директор није могао да оде на заказано рочиште – рекао је тад Лукић. – Позивајући на Закон о доступности информација од јавног значаја, адвокат мајке је тражио да школа достави уговор о раду професорке српског језика, структуру њеног радног времена, по ком основу је засновала радни однос, све записнике просветне инспекције од 2013. године, финансијски извештај школе и финансијски план који се, иначе, налазе на сајту школе и могу се преузети, просек примања наставника, акциони план установе за пет година.
Ако школа не достави тражено, покреће се прекршајни поступак. Осим адвоката, родитељи ангажују и различите агенције и невладине организације, па су то дупли поступци за школе. Лукић је навео и пример како су родитељи пријавили школској управи да један учитељ много “шућури” са неким учитељицама?! Има и других бисера – две маме су направиле план седења у учионици, како би се деца боље дружила после наставе?!
Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа, родитељима су најбитније оцене, па тако, како каже, дају превише себи за право.
– Траже да, рецимо, боја зидова у учионици буде у боји кајсије, како би деца одморила очи – наводи Антић. – Родитељи имају права као да плаћају школарину својој деци, а не држава. Наставник се школовао за тај посао, а онда дођу маме и тате и кажу да не зна да ради. Најбоље би било да родитељи буду директори, када се тако добро разумеју у све.