Ovih dana mediji pišu o dešavanjima u školama u Hrvatskoj, gde se nastavnici bune protiv sistema u kom su pritisci na njih postali neizdrživi. Međutim, naše škole vrlo malo zaostaju, a bura se nije podigla samo zato što se nije desila situacija sa detetom nekog uticajnog političara.
Roditelji se i ovde mešaju u ocenjivanje, biraju boju zidova u učionicama, prete, podnose prijave, traže kopije radnih knjižica nastavnika i finansijske planove…
Prava koja su data roditeljima da učestvuju u obrazovanju svoje dece, oni vrlo često ne upotrebljavaju već zloupotrebljavaju.
Više nije neobično da školama stižu pozivi za ročišta i dopisi iz advokatskih kancelarija koje zastupaju roditelje sa zahtevom da im, u skladu sa Zakonom o o dostupnosti informacija od javnog značaja, dostave “potrebne” papire. Direktori su dužni da “zabrinutim” roditeljima dostave sve što traže. Tako su među “dokaznim materijalima” – kopije radnih knjižica “nesavesnih” nastavnika, ali i finansijski i akcioni planovi škole.
Još 2019. godine član Veća opštine Vračar Dragi Lukić, naveo je primer kada je detetu u dnevnik upisana četvorka iz srpskog jezika, ali je majka smatrala da zaslužuje pet i žalila se. Direktor je preduzeo sve neophodne radnje da se utvrdi da li je profesor, možda, pogrešio. Pošto je u postupku preispitivanja ocene utvrđeno da je zaslužena, i nema osnova za peticu, majka je podnela prijavu protiv škole.
– Zbog obaveza oko završnog ispita direktor nije mogao da ode na zakazano ročište – rekao je tad Lukić. – Pozivajući na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, advokat majke je tražio da škola dostavi ugovor o radu profesorke srpskog jezika, strukturu njenog radnog vremena, po kom osnovu je zasnovala radni odnos, sve zapisnike prosvetne inspekcije od 2013. godine, finansijski izveštaj škole i finansijski plan koji se, inače, nalaze na sajtu škole i mogu se preuzeti, prosek primanja nastavnika, akcioni plan ustanove za pet godina.
Ako škola ne dostavi traženo, pokreće se prekršajni postupak. Osim advokata, roditelji angažuju i različite agencije i nevladine organizacije, pa su to dupli postupci za škole. Lukić je naveo i primer kako su roditelji prijavili školskoj upravi da jedan učitelj mnogo “šućuri” sa nekim učiteljicama?! Ima i drugih bisera – dve mame su napravile plan sedenja u učionici, kako bi se deca bolje družila posle nastave?!
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, roditeljima su najbitnije ocene, pa tako, kako kaže, daju previše sebi za pravo.
– Traže da, recimo, boja zidova u učionici bude u boji kajsije, kako bi deca odmorila oči – navodi Antić. – Roditelji imaju prava kao da plaćaju školarinu svojoj deci, a ne država. Nastavnik se školovao za taj posao, a onda dođu mame i tate i kažu da ne zna da radi. Najbolje bi bilo da roditelji budu direktori, kada se tako dobro razumeju u sve.