Орална праксија подразумева вољну мишићну активност говорног апарата (језика, усана, образа, непца-меког и тврдог, вилице).
Да би дете правилно артикулисало (изговарало) гласове, неопходан предуслов је зрела и развијена орална праксија.
Сазревање оралне праксије дешава се поступно, као и сазревање целокупне мускулатуре.
Уколико постоји хипотонија, тј. снижен тонус оралне мускулатуре, често је осим неправилног изговора присутна и појачана саливација (појачано лучење пљувачке), покрети артикулатора су непрецизни , дете не успева да адекватно употреби говорне органе , те је стога корисно радити вежбе оралне праксије.
Вежбе:
– Гутање течности кроз цевчицу – Грицкање доње усне горњим зубима и горње усне доњим зубима
– Прелажење врхом језика по површини зуба – пољубац
– Развлачење уста у осмех (да се виде зуби, а затим са затвореним устима)
– Комбиновати наизменично вежбе „пољубац“ и „осмех“
– Подизање средњег дела језика према непцу
– Надувавање образа (оба истовремено, наизменично један па други образ)
– Бомбона“ (гурати језиком унитрашњу страну образа, леви , па десни образ)
Од приказаних фотографија можете направити коцке са којима ћете се играти са дететом. Дете баци коцку и коју фотографију добије, ту наредбу извршава. Нпр.дете заврти коцку, добије фотографију „плажење језика“, он мора да исплази свој језик. Може да гледа Вас и прати уколико не може сам. Вежбу можете изводити испред огледала како би дете посматрало себе приликом извођења активности.
Извор: Sa defektologom na ti