– Хало, Милева?
– Еј… Каква си? Јесте сви добро, здраво…?
– Здрави јесмо, али ја добро нисам! Мучим се око ове гугл учионице, мораћу да те давим мало да ми помогнеш. Како сте ви сви?
– Добро… Деца полудела већ код куће, а тек је почело. Душан умишља да је захватио корону, стално га нешто гребе грло, па кад сам му рекла да иде и температура, тек тад се смирио хаха
– Е, сви су исти! И Милан исто! Сад кад смо сви заједно у ових 45 квадрата, почупаћемо се за косе! Онда сам јуче прочитала како се имунитет јача редовним сном, и легао је поподне, каже, ’Идем да јачам имунитет, и није се будио до ујутро! А ја до поноћи остала уз проклету гугл учионицу! Мој имунитет мачку о реп! Ми просветни радници опет најгоре прошли!
– Па, ништа горе од других, то јест, чак смо прошли и боље, замисли ове из туристичких агенција, или фризере, или тако неке који остају и без пара и без посла… Да знаш, нешто сам размишљала, било би поштено да се солидаришемо, и ми који добијамо плату да издвајамо неки проценат за ове који не добијају!
– Ма, како да не! Они да седе код куће, ми да рмбачимо, још да им дајемо паре! ’Си луда? Гледај шта су нам све навалили на леђа, ја мислила да ћемо као кад је било бомбардовање, да затворимо школе и наставимо у септембру, а овако надрљасмо! Боље да смо наставили да идемо у школу нормално!
– Шта причаш? Видиш ли ти како се ово чудо шири, умиру људи, како смо могли да наставимо да идемо у школу? У суштини, нисмо уопште надрљали, напротив!
– Па, види шта су нам све смислили на све оне обавезе које имамо! Гледај ово снимање часова збрда-здола! И још нам се смеју за сваку грешчицу, па видела бих њих! Ја мислим да ће нам ова ситуација повратити давно изгубљену част и поверење, јер ће коначно људи видети колико радимо, и шта можемо!
– Који „ми“? Надрљали су они који су преко ноћи морали да осмисле часове и да стану пред камере први пут у животу, и феноменални су! Гледала сам, ма свака им част, требало је то све припремити. Ако ме буду звали да снимам и ја, не знам како ћу, има да паднем у несвест пред камером. Зато се дивим овим људима који су то тако мајсторски одрадили! Ми остали немамо на шта да се жалимо. И њих неколико ће нам ’опрати образ’, а опет ће бити оних који ће радити нормално, и оних који ће, да тако кажем, нормално не радити! Знаш ли ти да је Ивона послала деци преко гугл учионице да неће бити домаћих, само да редовно уче, и то је све? Одмах да објасни, да не буде забуне, да неко дете не пошаље неки рад! Само да не би прегледала! Брига је – не ради ни кад је све нормално ни кад није! Тако и мој деда може да буде наставник преко ’нових технологија’. Све је исто као и кад није корона – неки раде и изгарају, а огроман број пландује, телефонира на часу, излази ’да обави нешто хитно’, касни по 15 минута и више… Ма, знаш већ…
– Јесте… А ми који се ломимо на крају прођемо најгоре, и још више нас узјашу и упрегну! И свима плате исте! Још треба да се солидаришем и дајем свој део, шта је теби…
– Па, ја мислим да би то било у реду. Наравно, то нико неће ни предложити, али мислим да смо у овој ситуацији прошли као Бог! Ем смо код својих кућа, са својом децом, а има толико људи који и у овој лудници опет путују са краја на крај града, знаш како приватници не дају дан одмора док не паднеш и не умреш ту на његове очи! Као онај дечко на броду… Рекао да се не осећа добро, али џабе! Док се није срушио у кревет – ништа! А кад су установили да је корона, онда фрка! А ми из своје фотељице прегледамо домаће, и то ко буде довољно савестан…
– Ма, баш ме брига, нека се свако брине за себе! Довољно нас газе да бих још била захвална што ми неће одузети плату, и још треба да је делим! Него, да те питам за ту гугл учионицу, баш ме мучи. Ништа ми није јасно! Прво, све је на енглеском! Друго, и сама знаш да ја нисам баш за те компјутере и то, ни пасијанс не умем да играм! Лепо ми је дошло да плачем ноћас!
– Ух… Љиљо, знаш колико те волим, али баш ми је страшно кад ово чујем! Уместо што плачеш, могла би да научиш да користиш компјутер! Имаш 55, а не 90 година, а још не знаш ни енглески! И моја мама од седамдесет осам зна да игра пасијанс, и да плати рачуне преко интернета!
– Хајде, молим те, одржи ми и ти предавање, није доста што се мучим, баш сам била очајна кад видим да не знам ни шта треба да радим, а камоли како то да урадим, знаш! Стално јавља нешто ерор нешто цертификате не знам ни како се чита… Хајде, ако имаш минут, молим те, помози ми!
– Али, имали смо онај семинар, сећаш се? И ти и Емина сте биле најмудрије и причале да нам то не треба, е па сад видиш да треба. Мислим, нећу да ти попујем, али није то сад само због ове ситуације, двадесет први век, еј! Како можеш да живиш без компјутера и без енглеског? Ја бих се плашила, као да не умеш да пливаш, или да користиш мобилни!
– Па, и мобилни имам онај стари, ове са пипкањем исто не умем!
– Љиљо! Немој да ме секираш! Прегазиће те деца, вероватно скидају целе готове домаће са интернета, а ти их не провалиш! Мораш да идеш укорак са временом!
– Па, нека им је на част ако то раде!
– Не можеш тако… Деца су то, у наше време су се писале пушкице, данас преко интернета… Лепо укуцаш кључне речи, провериш, и напишеш му коментар да је преписао, па молим лепо! Сем тога, ја већ три дана деци дајем и прегледам домаћи, шта си до сада радила?
– Хоћеш ти да ми ово објасниш или нећеш?
– Хоћу, само не знам како то да радим сад преко телефона! Може да се пребаци све на српски, идеш горе на свој профил…
– Где је мој профил?
– Имаш ли горе десно своју сличицу.
– Мислиш на телевизору горе?
– Каквом, бре, телевизору? То се зове монитор!
– Јака ствар, на монитору!
– Па, јесте јака ствар! То је као да, уместо тастатура кажеш… рецимо… клавијатура! Дакле, имаш ли горе десно своју сличицу?
– Немам!
– Уф…. Имаш ли налог на гуглу уопште?
– Откуд ја то знам?
– Не знаш да ли си направила налог на гуглу? А треба да држиш часове и задајеш задатке? Па…
– Ма нек’ се носе са часовима, нисмо ми програмери да треба то све да знамо! Не могу ја то преко ноћи сад!
– Али, то мораш да знаш, то је… Нема везе… Хајде овако – направићу ти ја налог овде код себе, па те зовем и идемо корак по корак.
– Срце си! Може и да остане код тебе на компјутеру, па ћу ја да ти кажем шта да задаш деци и…
– Е, не волим те баш толико! Има да и ти нешто урадиш. Зовем те касније, па ћу да ти објасним корак по корак како се ради у гугл учионици. Онда ћемо испочетка, нови налог и све, кад пређемо на Мајкрософт тимс, ово што су јуче јавили.
– На кога??????
Аутор: Маја Бугарчић