„Живи како можеш, кад не можеш како хоћеш.“
Латинска пословица
Ова слика постоји већ дуго и сигурно сте је већ видели. Погледајте је пажљиво сада и реците шта прво видите?
Нисте баш сигурни? Чини вам се као… А онда ипак помислите – није ваза него два профила.
Слика је име добила по данском психологу који је осмислио још почетком прошлог века и зове се Рубинова ваза. На њој можемо видети белу површину која представља вазу, и црну која представља два профила.
Овај мали “експеримент” радили смо да бисмо започели причу о једној изузетно важној теми – ви бирате шта ћете видeти! Чињеница је да људски мозак на овој слици не може истовремено да опажа једно и друго, заправо ми одлучујемо или бирамо шта ћемо видети – вазу или профиле. Покушајте, гледајте вазу… па профиле… па опет вазу. Успели сте, наравно.
Џон Ленон је рекао “Живот је оно што се догађа док ми имамо друге планове”. И заиста је тако. Често нам се деси да ствари уопште не буду онакве како смо планирали. Живот се састоји од низа позитивних и негативних догађаја. Негативни догађаји су они догађаји које особа процењује као ометајуће у односу на сопствене циљеве и вредности, док су позитивни догађаји они који су у складу са одабраним циљевима, жељама и вредностима. У зависности од тога да ли догађаје перципирамо као позитивне или негативне имамо и одређене емоционалне реакције. Када животне догађаје опажамо као неповољне и негативне, можемо реаговати здравим (функционалним, самопомажућим) и нездравим (дисфункционалним, самопоражавајућим) емоцијама. Неке од здравих емоција су љутња, туга, разочарање, страх, кајање, незадовољство, а у нездраве убрајамо анксиозност, панику, бес, депресивност, осећање кривице, стид, мржњу, завист и друге.
Поред многобројних “уобичајених” неповољних животних догађаја, понекад се, ето, деси и нешто потпуно невероватно, нешто што смо могли замишљати или гледати у хорор или научно-фантастичним филмовима – пандемија новог вируса који нас је приморао да “зауставимо животе” и као да је зауставио планету. Када се нађемо у ситуацији коју процењујемо као “опасну” или “претећу”, нарочито када сагледавамо да не можемо ништа урадити да је променимо, може се десити да имамо интензивна осећања – и здрава (страх, забринутост, туга) и нездрава (анксиозност, паника, депресивност). Од чега зависи да ли ћемо реаговати здравим или нездравим осећањима и да ли ћемо се понашати самопомажуће или самопоражавајуће?
Стари грчки филозоф Епиктет је сматрао да “људе не узнемиравају ствари по себи већ начин на који ми те ствари посматрамо”. На тој идеји заснован је РЕБТ (Рационално емотивна терапија), један од савременијих психотерапијских праваца, који у први план ставља човекову способност да промишља о стварима и догађајима, да их “боји” и даје им значење и да онда, на основу тога, има поводом тих догађаја нека осећања и реакције. На тај начин, променом начина размишљања можемо мењати своје емоције и понашање и тако у прилично тешким и непријатним ситуацијама можемо, захваљујући рационалном размишљању, пронаћи решења много ефикасније него ако изаберемо ирационално размишљање и, као њихову последицу, нездрава осећања.
И сад долазимо до најважнијег питања – шта је то рационално размишљање? Сигурно сте чули чувени цитат оца Тадеја “Какве су ти мисли, такав ти је живот”. Имала сам прилике да чујем да људи често потпуно погрешно тумаче ове речи. Ове речи уопште не значе “мисли само позитивно и све ће бити супер”. Не значи да треба да ставимо “ружичасте наочаре” и да проблем “не видимо”. Живот са собом доноси разне проблеме, конфликтне ситуације, недаће… Важно је како их ми сагледавамо и пожељно је да их сагледавамо што реалније, рационално, да уочимо шта су чињенице, да изоставимо сва значења која ми додајемо. Можда сте чули и оно “ако ти живот да лимун, направи лимунаду”. Од лимуна не можемо направити чоколадни шејк, али лимунаду можемо.
Рационално размишљање препознаћемо по три карактеристике
У складу је са реалношћу, логично и корисно за нас. Рационално размишљати значи сагледавати чињенице, не затварати очи пред лошим стварима које се догађају, него прихватати и суочити се са животним недаћама, ма колико оне понекад биле болне и непријатне. Ако мислимо рационално значи да мислимо на начин који нам користи, који нам помаже да остваримо своје циљеве, испунимо своје жеље и осећамо се што је могуће боље. Трећа важна карактеристика рационалног размишљања је да је оно логично. Мислити рационално не значи одрећи се својих осећања већ значи одустати од ирационалних захтева који почињу са треба, мора, неопходно ми је и слично, и те апсолутистичке захтеве заменити очекивањима, жељама и преференцијама.
“Живот није само имати добре карте, већ и добро одиграти чак и кад су лоше.”, рече давно Џек Лондон. Ми смо сад добили лоше карте. Чињеница је да је овај вирус захватио цео свет и да је настала пандемија. Чињеница је да имамо ограничено кретање. Ту заиста ништа не можемо да променимо. Једна од ствари које можемо да променимо у односу на ову ситуацију у којој смо се нашли је наш начин опажања онога што се догађа. Од нас искључиво зависи како ћемо да гледамо на ситуацију, на шта ћемо да се фокусирамо, како ћемо да је интерпретирамо и како ћемо да олакшамо себи и људима у нашем окружењу. Важно је за све нас да знамо да имамо избор.
Можемо да паничимо, да се жалимо шта нас је снашло, да катастрофизирамо… Или можемо да прихватимо ситуацију каква јесте и да покушамо да из ње, колико год неповољна била, извучемо максимум.
Пре свега, ограничите време у којем сте изложени вестима. Поштујте и понашајте се у складу са препорукама лекара у циљу заштите себе и блиских особа. Успоставите дневни ритам. Ако радите од куће, направите дневни распоред. Што више комуницирајте са блиским особама. Осмислите заједничке активности које ћете радити док сте са најбољом пријатељицом или пријатељем “на вези”. Уколико вас оптерећују И ометају интензивне емоције, можете почети да водите дневник, то је веома добар начин да осећања “прорадите”- када запишемо своје мисли лакше и сами уочимо да ли су и колико ирационалне. Размислите о једном веома важном питању- да ли је ова ситуација донела нешто добро или корисно вама, блиским људима, пријатељима, свету, планети…? Верујем да ћете, поред неких других одговора, поменути време- чини се као да сви имамо више времена. Сад је време да се сетимо свега што нас је некад интересовало, свега што смо желели да научимо… добра ствар је да много тога, скоро све, можемо учити путем интернета.
Сликајте, цртајте, свирајте, певајте, учите стране језике, вежбајте, плешите, усавршите своје вештине, посетите виртуелне туре (а има их баш много), обиђите свет макар виртуелно, за сад…Упознајте себе, истражите своја интересовања, особине, могућности, дефинишите жеље, завршите неки од бројних онлајн курсева који су сада доступнији него икад (и бесплатни), направите планове…
Не заборавите да од нас зависи да ли ћемо се, док гледамо ружу, жалити што има трње или ћемо бити задовољни њеним цветом и уживати у његовој лепоти.
За сам крај још један цитат, Роџера Бабсона:
„Дозволи оном који жели да ужива у доброј будућности да не траћи ништа од своје садашњости.“
Мислите о томе! Чувајте се!
Аутор: Ружица Петровић Гашевић, школски психолог