На благајни супермаркета, госпођа тражи пластичну кесу да спакује оно што је купила.
Млађа жена у реду иза ње јој предбаци да пластична кеса није еколошки добро решење.
– Ваша генерација не разуме еколошки покрет. Сада ми млади плаћамо за вашу генерацију која је уништила природу!
Госпођа љубазно одговори:
– Жао ми је, у моје време није било еколошког покрета.
– Да, рече млада жена, ваша генерација није уопште бринула о заштити околине.
Ипак мало узрујана, госпођа започне причу:
– У моје време смо враћали празне флаше од млека, минералне, пива и вина у продавницу, која их је враћала у фабрике, које су их прале и у њих поново сипале млеко, воду, вино, пиво. Флаше су биле рециклиране, а ми нисмо знали да је то у духу еколошког покрета!
У моје време смо се пењали по степеницама. Није било покретних као данас а било је и врло мало лифтова.
Нисмо за релацију километар-два узимали аутомобил, већ смо узимали бицикл или ишли пешке. А нисмо знали да је то у духу еколошког покрета!
Нисмо знали за пелене за једнократну употребу. Прале смо пелене, а веш смо сушиле на конопцу развученом између стабала или кућа. Нисмо знале да постоји машина за сушење веша од 3000 вати. Наш веш је сушила сунчана и енергија ветра.
Крпили смо одећу која је ишла од детета до детета, није било одлагалишта ни скупљања за препродају.
Имали смо по један радио и телевизор (евентуално) у кући, не у свакој соби по један. Телевизор је имао екран као кутија за пицу, не као данас, екран величине Швајцарске.
Имали смо сат на ручно навијање, а у кухињи смо све радиле ручно, не с данашњим гаџетима који поједу струје више него што Ђердап може да произведе.
Нисмо имали електричне самоходајуће машине за шишање траве. Стара, добра коса коју је требало ручно оштрити је била сасвим добра!
Радиле смо физички и нисмо ишле у клубове за мршављење и трчале по покретној траци која троши струју…
Имали смо, евентуално, један телефон у кући, а данас га свака шуша носи у џепу.
Али, истина је, нисмо знали за еколошки покрет…
Воду смо пили са чесме или из цистерне, из руке или из стаклене чаше, не из пластичне флаше којих има по улицама бачених на милионе…
Наши су се мушкарци бријали жилетима који су трајали, а не данашњим бријачима који се бацају после сваке употребе.
Али, истина је, нисмо знали за еколошки покрет…
Људи су се возили с аутобусом, возом, а деца су ишла у школу пешке или на бициклу, а не као данас аутом, мама или тата сервиса…
Носили смо исте торбе у школу кроз цело школовање, а не као данас једну годину Мики Маус, другу Шиља, трећу Паја Патак итд…
Наше су књиге служиле другој, трећој, четвртој генерацији, а ви сваке године купујете нове за шта треба посећи шуме и шуме…
Према томе не причајте ми више о тој вашој бризи за екологију!
Аутор непознат