Maye Musk је била интернационални супермодел, красила је насловнице престижних модних часописа попут Vogue-a и Compolitan-a, али је данас познатом чини нешто сасвим друго – то што је мајка једног од најуспешнијих бизнисмена на планети Елона Маска. О томе зашто је баш он постигао тако велики успех, шта га чини другачијим, да ли је његова ексцентричност претерана, може се расправљати. Многи би рекли да новац не значи успех, већ је успех у животу постићи мир и срећу. И вероватно би били у праву. Али, не можемо знати јесу ли најбогатији људи на свету и они који су постигли велики успех у каријери истински срећни. Можда нису, а можда и јесу.
Ипак, мајка Елона Маска решила је да подели своју визију одгоја успешне деце. Ево шта она каже.
Децу упослите од раног узраста
Постала сам самохрана мама троје деце кад сам имала 31 годину. Никад нисам осећала кривицу што радим много јер сам знала да немам избора. Брига о мојој деци је била приоритет. Радила сам много да бих им обезбедила кров над главом, храну и основне ствари које су им биле потребне.
Почела сам да радим за свог оца кад сам имала 8 година. Он је био киропрактичар и живели смо поред његове ординације. Мама му је такође помагала, а моја сестра близнакиња и ја смо добијале 5 центи на сат да му помогнемо да пошаље свој месечни билтен који је слао пацијентима.
Тата би садржај билтена диктирао нашој мами, која би га прво записала, а потом откуцала. Моја сестра и ја бисмо потом правиле копије, паковале у коверте, лепиле маркице и носиле у пошту. Сваког месеца по 1000 примерака.
Када смо напуниле 12 година, почеле смо да радимо у ординацији на пријему. Примале бисмо пацијенте, записивале редослед и правиле им друштво док не дођу на ред.
Моји родитељи третирали су нас као одрасле којима се може веровати и њихов утицај на начин на који сам ја одгајала своју децу био је огроман. Од најранијег узраста моја деца су ми помагала у развоју мог бизниса у области нутриционизма. Верујем да је на њих јак утисак оставило управо то што су видели колико напорно и сама радим да би они имали све што им је потребно.
Дозволите деци да одлуче шта желе
Одгајала сам децу онако како су моји родитељи одгајали мене: да буду независни, љубазни, искрени, увиђавни. Учила сам их важности напорног рада. И најважније, нисам их третирала као бебе нити сам их често грдила. Никад им нисам рекла шта би требало да студирају. Нисам им проверавала домаће задатке. То је била њихова обавеза.
Како су одрастали, наставили су да преузимају све већу одговорност. Сами су изабрали своје средње школе, потом и факултете. Сами су се пријавили за студентске кредите и зајмове.
Када су отишли на студије, живели су прилично скромно. Душеци на поду, по шест цимера, једно време у оронулој кући близу факултета. И није им сметало. Ако децу не навикнете на луксуз, преживеће.
У својој пракси као нутрициониста видела сам јако много родитеља који су под велики стресом због своје деце. Мама или тата су се гојили јер су јели под стресом који су изазивале лоше оцене или силне обавезе које су сами преузели око дететовог образовања.
Мој савет? Дозволите деци да брину о својим обавезама и да сами обезбеде место на факултету, а сутра и посао. Требало би да једини одговорни за њихову будућност буду они сами. А ако желе да покрену свој посао, а ви то сматрате добро идејом, подржите их. Али, одлука нека буде само њихова.