Maye Musk je bila internacionalni supermodel, krasila je naslovnice prestižnih modnih časopisa poput Vogue-a i Compolitan-a, ali je danas poznatom čini nešto sasvim drugo – to što je majka jednog od najuspešnijih biznismena na planeti Elona Maska. O tome zašto je baš on postigao tako veliki uspeh, šta ga čini drugačijim, da li je njegova ekscentričnost preterana, može se raspravljati. Mnogi bi rekli da novac ne znači uspeh, već je uspeh u životu postići mir i sreću. I verovatno bi bili u pravu. Ali, ne možemo znati jesu li najbogatiji ljudi na svetu i oni koji su postigli veliki uspeh u karijeri istinski srećni. Možda nisu, a možda i jesu.
Ipak, majka Elona Maska rešila je da podeli svoju viziju odgoja uspešne dece. Evo šta ona kaže.
Decu uposlite od ranog uzrasta
Postala sam samohrana mama troje dece kad sam imala 31 godinu. Nikad nisam osećala krivicu što radim mnogo jer sam znala da nemam izbora. Briga o mojoj deci je bila prioritet. Radila sam mnogo da bih im obezbedila krov nad glavom, hranu i osnovne stvari koje su im bile potrebne.
Počela sam da radim za svog oca kad sam imala 8 godina. On je bio kiropraktičar i živeli smo pored njegove ordinacije. Mama mu je takođe pomagala, a moja sestra bliznakinja i ja smo dobijale 5 centi na sat da mu pomognemo da pošalje svoj mesečni bilten koji je slao pacijentima.
Tata bi sadržaj biltena diktirao našoj mami, koja bi ga prvo zapisala, a potom otkucala. Moja sestra i ja bismo potom pravile kopije, pakovale u koverte, lepile markice i nosile u poštu. Svakog meseca po 1000 primeraka.
Kada smo napunile 12 godina, počele smo da radimo u ordinaciji na prijemu. Primale bismo pacijente, zapisivale redosled i pravile im društvo dok ne dođu na red.
Moji roditelji tretirali su nas kao odrasle kojima se može verovati i njihov uticaj na način na koji sam ja odgajala svoju decu bio je ogroman. Od najranijeg uzrasta moja deca su mi pomagala u razvoju mog biznisa u oblasti nutricionizma. Verujem da je na njih jak utisak ostavilo upravo to što su videli koliko naporno i sama radim da bi oni imali sve što im je potrebno.
Dozvolite deci da odluče šta žele
Odgajala sam decu onako kako su moji roditelji odgajali mene: da budu nezavisni, ljubazni, iskreni, uviđavni. Učila sam ih važnosti napornog rada. I najvažnije, nisam ih tretirala kao bebe niti sam ih često grdila. Nikad im nisam rekla šta bi trebalo da studiraju. Nisam im proveravala domaće zadatke. To je bila njihova obaveza.
Kako su odrastali, nastavili su da preuzimaju sve veću odgovornost. Sami su izabrali svoje srednje škole, potom i fakultete. Sami su se prijavili za studentske kredite i zajmove.
Kada su otišli na studije, živeli su prilično skromno. Dušeci na podu, po šest cimera, jedno vreme u oronuloj kući blizu fakulteta. I nije im smetalo. Ako decu ne naviknete na luksuz, preživeće.
U svojoj praksi kao nutricionista videla sam jako mnogo roditelja koji su pod veliki stresom zbog svoje dece. Mama ili tata su se gojili jer su jeli pod stresom koji su izazivale loše ocene ili silne obaveze koje su sami preuzeli oko detetovog obrazovanja.
Moj savet? Dozvolite deci da brinu o svojim obavezama i da sami obezbede mesto na fakultetu, a sutra i posao. Trebalo bi da jedini odgovorni za njihovu budućnost budu oni sami. A ako žele da pokrenu svoj posao, a vi to smatrate dobro idejom, podržite ih. Ali, odluka neka bude samo njihova.