Када говоримо о стању у српском образовном систему, обично имамо много замерки. Сви ми. Последњих неколико година врло често се преиспитује и стручност кадрова који раде у школама, а покушаји да се изнађу решења која би оне заиста квалитетне људе задржала у школи делују више као стављање фластера на рану од метка.
Ипак, постоје људи који су у том послу срцем, а који су своје знање показали не само својим ђацима и колегама, већ целој Србији. Један од њих је то урадио победивши у најпопуларнијем домаћем квизу „Слагалица“. Саша Стајчић, професор филозофије у Гимназији у Лазаревцу и њен некадашњи ђак, је победник последњег 159. циклуса овог квиза.
Он је у финалу надмашио Милана Сингуриловића и тиме се уписао на листу победника у популарном квизу. И осветлао образ целој својој професији.
– Колегинице и колеге су биле одушевљене чим су сазнале да сам учествовао у квизу. Са нестрпљењем у ишчекивале сваку нову емисију, честитале на победама и делиле објаве на друштвеним мрежама. – каже проф. Стајчић за Зелену учионицу.
Он каже да своје одушевљење нису крили ни ђаци.
„Навијали су за мене као да сам спортиста. Многи размишљају да се пријаве на неки квиз. Многи од њих у веровали да сам победник циклуса већ после успеха у квалификацијама. Све ми то говори да је знање на цени и поред тога што просвета не ужива углед какав заслужује.“
А професор нам је открио шта сматра нужним да се догоди, да би се углед који просвета заслужује – вратио.
„Потребно је увести платне разреде, омогућити једносменску наставу (ако је потребно и сазидати нове школе), смањити одељења на максимално 15 ученика, увести бесплатне уџбенике…“ – сматра Саша Стајчић.
Питали смо га и на који начин мотивише ђаке да уче и буду бољи. Личним примером свакако, али да ли је то довољно деци?
„У настави филозофије су могуће корелације са другим предметима, тако да ученици могу да се афирмишу на тај начин. Препоручујем ученицима да читају литературу која није уско везана за градиво. Они раде на себи, свако на свој начин, није свима знање приоритет. Нажалост, вредности које се намећу преко медија су у нескладу са вредностима које школа афирмише. Трудим се да укажем ученицима на скрајнуте вредности у етици и естетици.“ – каже наш саговорник и додаје: „Ауторитет знања је пресудан у школи. Ученици очекују од професора да буде стручан, а цене и када професор поседује шири дијапазон знања.“