Tема о којој се често говори у последње време, било да се ради о родитељству или неком другом односу, јесте „теорија повезаности“, психолошки феномен који је први пут објашњен још педесетих година прошлог века.
Теорија повезаности дефинише четири различита типа повезаности који нам отварају пут ка разумевању тога како и зашто формирамо везе с другим људима у свом окружењу. Четири основна стила повезаности су:
- Сигурни људи који се осећају пријатно кад су у друштву других и обично су топли и љубазни.
- Анксиозни људи који су често преоптерећени својим везама и стално забринути за то да ли их партнер довољно воли.
- Одбацујући људи који интимност поистовећују с губитком независности и константно покушавају да избегну блискост.
- Уплашено-избегавајући људи који су обично сумњичави према намерама других и плаше се емотивне интимности.
Ком ћете се типу повезаности „приклонити“ има много везе са вашим раним искуствима из детињства и с тим какав сте однос имали с родитељима.
Што значи, ако желите да ваше дете има здраве везе, време је да одмах почнете да радите на томе.
Понашање које сада испољавате као родитељ је управо оно које ће ваше дете у будућности дефинисати као љубав. Ако много галамите, ударате, критикујете, дете ће мислити да је то љубав. Ако показујете разумевање, емпатију, нежност, дете ће мислити да је то љубав. Дакле, дефиниција љубави коју ће дете усвојити, полази од родитеља.
Одрасли који су склонији првом (сигурном) типу повезаности су углавном они који знају да се могу ослонити на своје родитеље.
А како да одгајите такво дете?
‘Стрпљење, топлина, разумевање’
Ако сте родитељ који је углавном стрпљив, топао, емпатичан, позитиван, логично је очекивати да ће и ваше дете одрасти у особу која је ће такву љубав очекивати и од партнера, у својој новој породици.
Ако, с друге стране, дете похваљујете и показујете му љубав само када раде ствари онако како ви сматрате да треба, они ће такве поступке повезати с љубављу и тражиће те особине код свог партнера сутра.
Није циљ бити савршен родитељ, већ бити „довољно добар“
Многи родитељи праве једну грешку. У жељи да УВЕК буду стрпљиви, пруже подршку и разумевање, експлодирају јер своје потребе остављају потпуно по страни.
А ако сте под стресом и анксиозни, не можете бити ту за дете које вас треба. Уместо покушавања да увек будете савршени, треба да прихватите да ће се често дешавати ситуације кад вам то неће полазити за руком. Ма колико се трудили, никада нећете моћи да задовољите потребе своје бебе или детета 100%. И да је то потпуно у реду. Толеранција на фрустрацију је такође вештина која се учи.
А ако на том путу улажете труд да будете нежни и пуни љубави, ваше дете ће то осетити. И учиће од вас.