Конзумација алкохола је широко распрострањена и друштвено прихватљива као део наше културе, па разговори између тинејџера (који теже независности) и родитеља, чија се улога постепено мења како дете расте, представљају изазов.
Конзумирање алкохола је често повезано са прославама и забавом, па тинејџери не виде да он може бити опасан по њих. Према истраживању које је спровела ОЕЦД 2019. године, 36% тинејџера узраста 15-16 година се бар једном напило (тј. попило пет или више пића за време једног изласка) током последњих месец дана у нашој земљи. У Европи је просек сличан, већи у земљама где је алкохол у слободној продаји и граница померена на 16 година (Данска), а најмања заступљеност конзумације алкохола код тинејџера је у земљама са строгом политиком продаје и рекламирања алкохолних пића концентрације преко 3,5%, као што су Исланд, Норвешка и Шведска. У Србији тинејџери пију мало више у односу на тинејџерке, док у половини европских земаља девојке пију више.
Алкохол је психоактивна супстанца, депресор, што значи да успорава функције централног нервног система и спречава да неке од „порука“ допру у мозак. То практично значи да алкохол утиче на расуђивање, емоције, кретање, вид и слух. На посебан начин алкохол делује на мозак деце и тинејџера у односу на одрасле јер се предњи режањ мозга и даље развија до краја адолесценције. Прерана и претерана конзумација у раном узрасту могу утицати на даљи развој, као и на чешћу појаву алкохолизма у ранијем животном добу.
Експериментисање са алкохолом је често код тинејџера. Они су радознали, мисле да их алкохол опушта и смањује узнемиреност, да се боље уклапају у друштво, изгледају старије, неки испитују своје границе, други мисле да ће приметити „када им је доста“, трећи мисле да количина коју могу да поднесу зависи од њихове висине и телесне масе. Истина је да је њихов мозак осетљивији, да што више пију теже расуђују шта је исправно а шта није, изгледају глупо и раде ствари којих се касније стиде, лакше улазе у опасне ситуације у којима могу да се повреде или уђу у нежељене и незаштићене сексуалне односе. Како неко подноси алкохол зависи од генетске предиспозиције, тј. од количине ензима у јетри који прерађује алкохол, па зато исте попијене количине не делују исто на сваку особу. Такође, особе које су импулсивне, чешће се напијају не размишљајући о последицама.
Неки родитељи дозвољавају деци да пију алкохол код куће мислећи да ће их тиме проћи жеља да га пију ван куће, али су у заблуди: истраживања су показала да та деца, како расту конзумирају све више и више алкохола и ван куће и чешће се напијају.
Родитељи често мисле да тинејџерима не вреди говорити, али, веровали или не, 80% тинејџера очекује да родитељи са њима разговарају о конзумирању алкохола. Зато је важно да родитељи поставите границе и балансирају између дисциплине и подршке својој деци.
Тинејџери који мисле да ће њихови родитељи бити врло узнемирени ако се они напију, ређе то раде, што ставља акценат на добру комуникацију између деце и родитеља.
Важно је изнети деци своје бриге, као и да они кажу које су њихове у вези алкохола. Ево шта треба да урадите:
- Рано поставите границе и очекивања у вези конзумације алкохола и будите у томе истрајни.
- Научите тинејџере стратегијама како да се одупру притисцима других вршњака: „Тренер нам је забранио да пијемо“, „Родитељу ускоро долазе по мене“ или „Не смем више да пијем јер нећу изаћи три месеца“ су некада довољне да притисак престане.
- Разговарајте с другим родитељима у вези тога где тинејџери излазе и шта раде да би их заштитили.
- Не заборавите да деца опонашају своје родитеље, па будите својој деци модел за одговорно конзумирање алкохола.
Аутор: Др Тања Милошевић, педијатар