Директорка Ужичке гимназије о томе како то да ђаци ове школе на пријемним испитима имају најбоље резултате: „Тајна је у људима.“

Индивидуални спортски и академски успеси наших младих људи ових дана су у фокусу. Поносимо се њима, доносе нам радост и осећај да, као нација, имамо много да понудимо.

Али, индивидуални успеси нас, ипак, не могу дефинисати као успешан народ. Они, ако су бројни, могу указати на потенцијал који постоји, а који се уз огроман рад и труд код појединаца и те како препознају и на крају прикажу у свом пуном сјају. То не значи да немамо право да будемо поносни, и те како имамо, али одмах до тог феноменалног осећаја требало би да дође и онај други у ком се питамо – ко су људи који могу помоћи да ниједно наше дете не протраћи таленте које носи у себи и не изгуби мотив за рад?

Када говоримо о академским успесима, ту је, наравно школа и наставници. Недавно је тема била пријемни испит на Медицинском факултету у Београду, када је у јавност изашао податак да знатан број вуковаца и још више одликаша – није положило пријемни испит. Тада је продекан овог факултета посебно истакао успешност кандидата из – Ужичке гимназије.

Проф. др Биљана Грујичић, директорка ове гимназије и професорка српског језика и књижевности, за наш портал је говорила о успеху ђака школе на чијем је челу.

„Пажњу јавности на нашу гимназију скренуло је писмо декана Медицинског факултета на пролазност наших ученика. Али, није нам само он указао ту част. Од Електротехничког факултета у Београду смо, у знам захвалности, добили повељу, а писмом захвалности обратили су нам се и Грађевински и Саобраћајни факултет. Бићу нескромна па ћу рећи да се нисмо изненадили јер пратимо статистику уписа наших ученика и знамо да само континуиран квалитетан рад даје дугорочне резултате.“ – казала је Грујичић за наш портал.

Професорка Биљана је, пре него што је дошла на позицију директора школе, у њој предавала српски језик четврт века. А пре тога, седела је с друге стране катедре и била ученик Ужичке гимназије. На питање у чему је тајна, кратко каже – у људима.

„Школу карактерише изузетно квалитетан наставни кадар, јер сви хоће да дођу и предају у гимназији, школи која уписује најбоље и најзаинтересованије ученике. Сама зграда је изузетно технички опремљена, иако је здање старо 185 година. Кроз донације и средства Министарства просвете стигао нам је велики број паметних табли и доста компјутерске опреме. Тренутно радимо адаптацију хемијске лабораторије и надамо се најбољем резултату на крају.“ – поносно каже Грујичић и додаје да је школа у преговорима за отварање Мејкерлаба.

Нисмо могли да заобиђемо ни васпитну улогу школе о којој се толико говори. Наша саговорница верује да школа и те како васпитава и да она ту своју улогу не заборавља.

„Не мислим да је васпитна улога школе запостављена, пре ми се чини да родитељи своја овлашћења дају просветним радницима, а ви оно што нисте урадили на време у свом дому, не може ниједна институција да вам надокнади. То се некада звало добро домаће васпитање, а верујем да се цени и даље.“ – истиче директорка Ужичке гимназије.

Како објашњава, у школи на чијем је челу постоје видљиво истакнута правила понашања у школи, на часу, у ходницима, према наставном и помоћном особљу.

„Сви ми који радимо у школи трудимо се да наступамо јединствено у вези са овим правилима. Морам да истакнем да су нам родитељи кредибилни партнери на овом путу васпитања ученика.“ – казала је Грујичић за Зелену учионицу.

Говорећи о плановима и програмима у гимназијама професорка Грујичић истакла је да њих, свакако, треба растеретити.

„Као човек који је дуго у образовању, сматрам да нам је дефинитивно потребан растерећујући образовни систем, свакако мање од 17 предмета колико их има, рецимо, у другом разреду гимназије. Тиме бисмо добили на квалитету, а допунска или додатна настава, или часови секције не би морали да се одржавају у другој смени, и да ученици напросто више немају снаге за све то, јер постоји још обавеза за њих у току дана.“ – објашњава наша саговорница.

Зa успех који ђаци Ужичке гимназије постижу на полагању пријемних испита свакако је заслужан и однос на релацији наставник-ученик. Он се, каже наша саговорница, базира на ауторитету и поверењу.

„Сматрам да је питање ауторитета нешто што сваки наставник гради на свом часу. Ако ви не импонујете младом човеку својим начином понашања и познавањем материје о којој говорите, тешко да му можете постати ауторитет. Такође мислим да медији преносе једну слику о школи која је донекле нетачна, јер је површна. Рекла бих чак да селектује негативности, сакупља их и сензационалистички представља у јавности. С друге стране, позитивни примери, попут Математичке олимпијаде, спорадичне су и не тако читане вести. Сматрам да образовање није сфера за сензационализам, а свако насиље у корену осуђујем, као и све моје колеге.“ – истиче проф. Грујичић.

Говорећи о ауторитету у учионици, наша саговорница казала је да је он увек био резервисан за оне који су свој посао добро знали.

„Ауторитет у учионици увек су, сетите се, увек су имали они професори који су добро знали свој посао и који су имали чему да вас науче. Они су онда имали право да исто то траже и од својих ученика. Највећи утицај на вас управо има ваш професор и ви због њега, врло често и бирате чиме ћете се то сутра у животу бавити, а то, признаћете, није мала ствар.“ – закључује директорка Ужичке гимназије.