Проф. Јеротић: Други брак ГОРИ је од првог, скоро по правилу

Foto: YouTube PrintScreen

Савети професора доктора Владете Јеротића увек су право благо. Био је једна посебна ризница мудрости и бројна његова предавања и данас радо слушамо и гледамо, а текстове читамо.

На једном од таквих предавања говорио је и о избору партнера, врло важној теми за сваког од нас. На тај избор, каже он, велики утицај има динамика у примарној породици. Описује како је тај избор некад изгледао и како су коначну и последњу реч увек имали родитељи, пре свега отац.

„Дечак, 14-15-16 година, и девојчица исто толико, шетају и држе се за руке. А отац каже ‘тај ти неће бити никад муж’ или обратно… Зашто? Зато што у тој породици има или душевних болесника или самоубистава или убистава, алкохолизма… Родитељи, очеви знали тачно и бирали пријатељске породице најчешће. А деца слушала. Нису имала више 15, него 19 или 20. И то није било тако лоше. Немам ја носталгију никакву за тим временом, немојте то помислити. Имам доста година и модеран сам у том неком добром смислу речи. Али остајем при томе да је то било добро.“ – казао је Јеротић на предавању у Дому културе у Чачку, још 2012. године.

Надовезао се потом и на тему развода који је био својеврсан скандал у време када је он одрастао.

„Рођен сам у Београду. И то је био скандал пре другог светског рата и у грађанским породицама, кад се брак разведе. То се причало у граду, зашто су се раставили… Љубопитљиви су били људи. И немојте бркати љубопитљивост с радозналошћу. Није то исто. Немојте од здравог детета које има 2, 3 или 4 године правити будућег малограђанина. А дете здраворођено је радознало. Радознало, а не љубопитљиво. Разликујмо то.“ – објаснио је Јеротић.

Коментаришући године у којима данас млади улазе у брак, Јеротић каже да је то померање ка каснијем ступању у заједницу донело и неке промене. Тад, пре 13 година, просечна старост при уласку у брак била је 30 година за мушкарца и 28 за жену. Тек мало више од деценије касније (2023), тај просек се још померио и он је сада 34,5 за мушкарце и 31,4 година за жене.

„Жена може и са 45 да рађа, поготово ако је и пре тога родила. Али, до 35. године то иде. Наши угледни гинеколози кажу у млађим годинама рађајте, мислећи притом негде до 28. године. Може и касније, али није то исто. Није исти ни развој после тога. Старији бракови са децом, сећам се једне приче од пре рата. Отац 44 године, а мајка 35. Родило им се дете врло интелигентно и врло тужно. И то се звало тад стар-мали. Зашто стар-мали? Па старији родитељи не знају да се играју с децом. А потреба за игром је природни нагон и постоји и у животињском свету.“ – испричао је професор Владета Јеротић.

Он објашњава да није исто кад су родитељи млади и кад су мало старији. Није иста игра.

„Млади мама и тата, рецимо 25, 26, још је у њима сачувано нешто од те игре.“

Занимљива тема којом се Јеротић позабавио и за коју је рекао да му је жао што није књигу на ту тему написао је и тема другог или трећег брака. Он може бити успешан, али – врло ретко.

„Други брак, гори је од првог. Скоро по правилу. Трећи, још гори. А како да други брак буде бољи? То се зове индивидуација. Он или она су нешто научили из првог растављеног брака који није био добар. Имао сам једну пацијенткињу, око 40 година, три развода. Долази код мене и каже ‘докторе, ја мислим да је до мене нешто’. Ја је питам, па добро, какви су били мужеви. Први, каже, алкохоличар, други коцкар, трећи женскарош. Као нека шема. Лоши избори који се понављају, а из њих ништа не учимо. Зато увек кажем, партнера јако ретко бирамо случајно и слободно. Ипак је то нека законитост. А та се законитост крије у нашим родитељима.“ – објаснио је Јеротић.