Шта раде представници репрезентативних синдиката? Зар им студенти нису показали како се бори за правду?! Шта да раде чланови ових синдиката које нико није питао да ли је паметно преговарати са онима са којима разговора и преговора нема?
Један од најважнијих циљева је повратак достојанства професији. Овакви потези нам сигурно неће вратити углед и достојанство, напротив. Постојање већег броја синдиката бесмислено је само по себи. Имам утисак да су Главни одбори синдиката, до недавно, чешће водили међусобну борбу за придобијање већег броја чланова него за испуњење основних захтева, а када смо већ код захтева, упитни су и они. Ко одређује захтеве и ко поставља приоритете?
Најмање две деценије уназад смо више пута изиграни од стране синдиката чији смо чланови. У међувремену, многи су се исчланили – међу њима и ја. Иако сам ван синдикалног система солидаришем се са колегама који су у штрајку јер је ситуација у просвети све гора и скандалознија.
Скраћење првог полугодишта на територији централне Србије створило је додатну конфузију. Одлуке и препоруке ресорног Министарства стизале су из часа у час. Обавештавани смо преко медија у чију поузданост сумњамо.
Како ће се све ово завршити и шта да радимо? Не знам. Разматра се…
Аутор: Марина Раичевић