”Увек треба да се подсетимо да су захтеви студената само да се у овој држави поштују закони који већ постоје, већ су усвојени. Дакле, нити се траже неке измене, већ само да се поштују они закони који већ постоје и да онај ко доноси неку одлуку са неке функције, сноси одговорност за последице својих одлука” – казао је данас професор др Александар Бауцал у Јутарњем програму Н1.
Он се осврнуо и на недавну измену односа радних сати у високошколским установама, где је напрасно донетом уредбом Влада у оставци тај однос драстично променила, смањивши број сати који би професори требало да проводе у научно-истраживачком раду са 20, на свега пет.
”Ако ставимо на страну да је ова уредба ван сваке процедуре, морамо се запитати да ли је ова уредба донета да би се високо образовање унапредило или да се тај квалитет угрози. Можемо врло очигледно да видимо да то није урађено због општег интереса. Најпре, та уредба је контрадикторна, измењена је као да је неко узео cut/paste и променио један део истог члана, а други део је остао усклађен са старом праксом. Значи, чак ни то није урађено озбиљно.” – објаснио је проф. Бауцал.
Одлазећем премијеру он је задао и један, како каже, изазов.
”Да наведе само једну земљу у Европи која има тај однос наставе и научно-истраживачког рада. То нигде не постоји. Не постоји зато што је универзитет већ стотинама година место где се кроз истраживања креирају нова знања и школују будући стручњаци у тој области који треба да буду у контакту са најновијим истраживањима. Овим сада, са 35 (сати рада у настави) и 5 (сати рада у научном истраживању) ми, дакле, претварамо универзитет у нешто што није универзитет. Једноставно, престаје да буде универзитет.” – истиче Александар Бауцал.
Он додаје још један парадокс на ту тему.
”У основној и средњој школи наставници имају до 24 сата директне наставе, а остало време до 40 часова је време које треба да уложите у припрему. Ни у једној држави нема да на универзитету имате 35 часова, а да на нижим нивоима школовања имате драматично мање.” – објаснио је Бауцал.
Додаје да он и његове колеге хоће да раде и да ће колико год да треба сачекати да се студентски захтеви испуне, а одмах затим преузети на себе терет да надокнаде све што је пропуштено.
”Ми и наши студенти, ми то желимо. Наћи ћемо начин јер не желимо да студенти с наших факултета изађу с дипломом која не означава неки ниво знања. Јер они су наше огледало, наши студенти као психолози, психотерапеути, школски психолози, ми не желимо да за њих сутра неко каже да их нисмо добро припремили за посао који раде. Зато све време говоримо – ми ћемо наћи начин, чак и ако нас то буде коштало летњег распуста, спремни смо да све надокнадимо. А истовремено, држава нам овом уредбом шаље поруку, па то што је прошло је прошло, сматрамо да се то више неће вратити.” – казао је професор на Одсеку за психологију Филозофског факултета.
Он је подсетио и на то да су његове колеге из основних и средњих школа већ истрпеле велики притисак у том финансијском смислу. Сматра, пак, да је тај притисак само повећао солидарност међу професорима.