Често се у рецептима питате да ли су вам потребна два јаја или два јајета. Наравно, потребна су вам два јајета. Забуна настаје кад, руковођени истом логиком, налетите на пет јаја и насмејете се како је аутор рецепта неписмен, па га у себи исправите: „Свашта, ваљда је за овај крем потребно пет јајета!“ Међутим, грешите. Потребно вам је два јајета и пет јаја. Сад сте већ изнервирани и жалите што се нисте родили као Енглез па да нормално причате енглески у коме нема таквих ситних зачкољица. Ако бисте мало боље размислили, схватили бисте да није реч ни о каквом безвезном компликовању тек компликовања ради, већ објашњење има и лингвистичко и историјско оправдање које лежи у природи језика. И не само нашег, већ и свих осталих словенских језика. Наиме, за број један важе једна правила, за бројеве два, три и четири друга, а од броја пет па надаље – трећа.
У гимназији смо учили о неком племену са Папуа Нове Гвинеје које овако броји: један, два, много. По томе је три исто што и 103, све је то веће од два, наиме – много је. Код Старих Словена тај „гранични број“ био је 40. Покојнику се даје помен после 40 дана јер се сматрало да тек тада коначно напушта овај свет и духом а не само телом; деци до 40 дана не иде се у госте; до 40. дана су у стара времена крштавали децу… Да ли из тог разлога или је нешто друго посреди, тек – стара мера код свих Словена, ока – садржи 40 нечега. На пример, ока меда била је 40 дрвених чашица са дугом дршком, ока соли је 40 рјумочки (величине ракијске чашице)…
Руси и дан данас имају број 40 као гранични, попут наших, у ствари латинских, 100. Док ми говоримо: стопут сам ти рекао, пре сто година, сто пута сам ишао и сто пута се враћао… дотле Руси користе исте изразе, само са – 40. Они нешто кажу 40 пута, по 40 пута некуд иду и враћају се, једино за време понекад избегну број 40. Како 40 година баш и није нека давна прошлост, онда користе: пре 40 пута 40 година… На руском се 40 каже: сорак, док су нам сви остали бројеви мање-више исти.
С обзиром на то да смо у српском језику изгубили магију броја 40 и претворили га у двоцифрен број као и сваки други, задржаћемо се на првој десетици, а ту је изгледа некадашњу улогу броја 40 преузео број четири. На неки начин, и он је гранични број.
Један (1) се увек односи на једнину и за њега важе правила као и за сваку другу именску реч – мења се по роду и падежу (по броју се не мења јер никако не може да буде множина). На пример: једно јаје, један месец, један лимун, једна поморанџа, једна соба, једна жена… једног јајета, једном јајету…
На два (2), три (3) и четири (4) односе се друга правила, то је већ множина:
два, три, четири јајета,
два, три, четири месеца,
два, три, четири лимуна,
две, три, четири поморанџе,
две, три, четири собе,
две, три, четири жене…
Од броја пет (5) па надаље важе трећа правила:
пет, шест, седам… јаја,
пет, шест, седам… месеци,
пет, шест, седам… лимунова,
пет, шест, седам… поморанџи,
пет, шест, седам… соба,
пет, шест, седам… жена…
Дакле, узмете два ЈАЈЕТА, одвојите беланце…
Извор: miljalukic.blogspot.com