Реч Ускрс потиче из српског народног језика, у којем је У заменило почетно В (иза кога је следио тврди полуглас). Према томе, правилни облици су: Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено), као и поздрави Христос васкрсе (српскословенски) и Христос воскресе (рускословенски). Сви остали облици који се чују воскрсе/васкресе/васкрс не припадају ни старом ни данашњем српском црквеном језику, што значи да су неправилни!
Под утицајем страних језика, све чешће (у новинама, на рекламним паноима, у ТВ рекламама) видимо неправилно писање описних назива празника: Усршњи Празници, Божићни Празници, Новогодишњи Празници и сл. Правилно је да наведене синтагме пишемо малим словом: ускршњи празници, божићни празници, новогодишњи празници (према правилу о писању присвојних придева, јер није реч о званичним називима празника – Васкрс/Ускрс, Божић, Нова година).
Аутор: Јелена Ивановић