Наслов би могао да буде и Ангажовани родитељи – немаштовита деца, или Лењи родитељи – самостална деца, или Активни родитељи – неспособна деца … примећујете ли образац?
Какви сте ви родитељи? Да ли сте махом ангажовани у забављању својих клинаца, да ли сте покретачи свега, главни организатори активности, или пак своју децу пуштате да се сами забаве, односно сами креирају своје слободно време?
Гомила активности изазива стрес
У ово лудо модерно доба неретко већ и мања деца уз вртић имају и барем једну, ако не и две ванвртићке обвезе. Иду на ритмику, спорт, енглески, нека деца свирају, глуме – углавном – баве се неким видом организоване забаве у институцијама које на сва врата нуде овакве програме што родитељи без поговора плаћају јер тиме улажу у додатан развој и едукацију свог детета. Зашто и не би, када и сва друга деца из групе већ иду на нешто. Или старије дете иде па зашто не би и мање већ ступило у свет квалитетних обавеза? А ако већ и не иду на две различите активности, онда барем једном недељно одлазе у играонице како би се дете „испуцало“ скакчући.
Питате ли се сада можда какве то везе има с насловом? Има, и то велике јер драги родитељи морате да знате да свака додатна обавеза представља весеље, али и велики стрес – и за вас и за дете. Ако сте и ви од оних који су вољни свом детету да приуште тону квалитетног тренинга не чини ли вам се да стално трчите негде. Одведи дете, покупи дете, одведи старије, покупи старије, једног у играоницу, другог на утакмицу, па представе, па рођендани, па томе некада заиста нема краја… И дете је притом под стресом. Брзо поједи – морамо на балет, идеш данас на тренинг јер га плаћамо, нема одустајања – сам си одабрао, али мама мени никада не додају лопту – избори се за њу!
Пустите дете на миру!
Стрес је заправо само један негативан учинак код овакве врсте супер ангажованог васпитања, али родитељи ће занемарити све те стресне обавезе (о количини уложеног новца нећемо ни говорити) јер нема тога што неће учинити да би осигурали златну будућност свог златног малишана. И заправо, осећају се врло супериорно спрам родитеља који својој деци не намећу никакве сличне обавезе. „Пих, уопшзе не брину о будућности своје деце!”
Замислите, толико су лењи па пуштају децу да сама осмисле своју забаву!
Треба знати оставити своје дете да само развија своје игре, да обогаћује своју машту, да постане самостално и способно да само смисли нове игре – и на корају да буде срећније од детета којем родитељи организују сваки минут слободног времена! Таква ће деца у будућности бити самосталнија и свакако способнија јер ће живот спознати учећи сами и бринући се сами. Будите уз њих толико да се осећају да сте ту уз њих, али уместо да већину забаве подстичете ви – дајте им шансу да сами науче да се забаве. Модерна деца нису рођена с изостављеним генетским кодом за самосталну игру, само смо ми од њих направили роботе који послушно чекају знак да мама или тата осмисли, крене с игром и буде у њој скроз до краја, тј. до неке друге игре.
Храбри, беспослени родитељи…
О теми активни-неактивни родитељи и њиховој срећној или несрећној деци прича Том Хоџкинсон, британски новинар и аутор књиге Беспослени родитељ. Осим те, написао је и књиге Како бити беспослен, Како бити слободан, Књигу беспослених ужитака те најновију Храбри, стари свет.
Према његовим речима, модерни родитељи ће учинити све, баш све за своје дете и мисле да свом детету чине само добро уколико га стално забављају, организују им игру. А тако деца већ у најранијој младости постају апсолутно неспособна не само да сама брину о себи већ им ни машта више не ради онако како би деци требало да ради јер стално чекају стимулацију родитеља који ће мислити уместо њих.
И немојте зато мислити да је врло лако (и погрешно) бити неактиван родитељ – ух, не …. то не значи да ћете своје дете пустити да ради баш све што хоће, или шта му падне напамет и колико год звучи контрадикторно – неактиван родитељ је у ствари врло одговоран родитељ који ће својим несуделовањем у дечјој забави заправо подстицати веру у дете да оно то може и само! Таква ће деца и у даљњем животу најпре покушати сама, а тек ако запну замолиће родитеље да им мало помогну (око цртежа, задатаке, а касније и многих других редовних обавеза).
Зато ако мислите да сте јако одговоран родитељ јер током целе недеље водите своју дечицу од институције до институције где имају квалитетне и организиране активности, станите и замислите се. Нисте одговорни јер ваше дете вероватно није срећно!
Како поправити већ готову ствар?
Ако сте се препознали у свом „неодговорном“ понашању знајте да се ствар може поправити јер деца се у ствари јако брзо навикну на све што им се „наметне“ – било то добро или лоше.
Уколико сте с почетком школске године уписали своје дете на неку од активности изван вртића или школе, поразговарајте с дететом и проверите да ли га оне чине срећим, јесу ли задовољни. Уколико је дете изузетно задовољно и једва чека нови час балета, енглеског, клавира или фудбала – одлично! Али ипак припазите да количина времена посвећеног тим активностима не премашује количину времена које би требало бити слободно време за игру, односно развијање њихове маште и креативности које свако дете има скривено у себи.
Игрице и цртаће окрените у своју и њихову корист па их тако подстакните да проведу време цртајући Ану и Елзу, од картона направе писту (свакако будите уз њих да им мало помогнете и саветујете их) или нека их један дан из вртића дочека весела стаза на поду собе (исцртана обичном пик траком). Верујте, провешће сате како би само обогатило прометницу, од пода направило мало село, а колико ће времена потрошити на игру, томе се можете само радовати.
Беспослен родитељ стога неће оставити своје дете на милост и немилост слободног времена, али биће ту толико да подстакне машту. Па зато док беспосличарите смислите с чиме да их погурате – тихо им припремите кесицу изненађења са стварима, играчкама, прибором од којих ће им самима прорадити кликер како да се самостално забаве!
Извор: index.hr