Naslov bi mogao da bude i Angažovani roditelji – nemaštovita deca, ili Lenji roditelji – samostalna deca, ili Aktivni roditelji – nesposobna deca … primećujete li obrazac?
Kakvi ste vi roditelji? Da li ste mahom angažovani u zabavljanju svojih klinaca, da li ste pokretači svega, glavni organizatori aktivnosti, ili pak svoju decu puštate da se sami zabave, odnosno sami kreiraju svoje slobodno vreme?
Gomila aktivnosti izaziva stres
U ovo ludo moderno doba neretko već i manja deca uz vrtić imaju i barem jednu, ako ne i dve vanvrtićke obveze. Idu na ritmiku, sport, engleski, neka deca sviraju, glume – uglavnom – bave se nekim vidom organizovane zabave u institucijama koje na sva vrata nude ovakve programe što roditelji bez pogovora plaćaju jer time ulažu u dodatan razvoj i edukaciju svog deteta. Zašto i ne bi, kada i sva druga deca iz grupe već idu na nešto. Ili starije dete ide pa zašto ne bi i manje već stupilo u svet kvalitetnih obaveza? A ako već i ne idu na dve različite aktivnosti, onda barem jednom nedeljno odlaze u igraonice kako bi se dete „ispucalo“ skakčući.
Pitate li se sada možda kakve to veze ima s naslovom? Ima, i to velike jer dragi roditelji morate da znate da svaka dodatna obaveza predstavlja veselje, ali i veliki stres – i za vas i za dete. Ako ste i vi od onih koji su voljni svom detetu da priušte tonu kvalitetnog treninga ne čini li vam se da stalno trčite negde. Odvedi dete, pokupi dete, odvedi starije, pokupi starije, jednog u igraonicu, drugog na utakmicu, pa predstave, pa rođendani, pa tome nekada zaista nema kraja… I dete je pritom pod stresom. Brzo pojedi – moramo na balet, ideš danas na trening jer ga plaćamo, nema odustajanja – sam si odabrao, ali mama meni nikada ne dodaju loptu – izbori se za nju!
Pustite dete na miru!
Stres je zapravo samo jedan negativan učinak kod ovakve vrste super angažovanog vaspitanja, ali roditelji će zanemariti sve te stresne obaveze (o količini uloženog novca nećemo ni govoriti) jer nema toga što neće učiniti da bi osigurali zlatnu budućnost svog zlatnog mališana. I zapravo, osećaju se vrlo superiorno spram roditelja koji svojoj deci ne nameću nikakve slične obaveze. „Pih, uopšze ne brinu o budućnosti svoje dece!”
Zamislite, toliko su lenji pa puštaju decu da sama osmisle svoju zabavu!
Treba znati ostaviti svoje dete da samo razvija svoje igre, da obogaćuje svoju maštu, da postane samostalno i sposobno da samo smisli nove igre – i na koraju da bude srećnije od deteta kojem roditelji organizuju svaki minut slobodnog vremena! Takva će deca u budućnosti biti samostalnija i svakako sposobnija jer će život spoznati učeći sami i brinući se sami. Budite uz njih toliko da se osećaju da ste tu uz njih, ali umesto da većinu zabave podstičete vi – dajte im šansu da sami nauče da se zabave. Moderna deca nisu rođena s izostavljenim genetskim kodom za samostalnu igru, samo smo mi od njih napravili robote koji poslušno čekaju znak da mama ili tata osmisli, krene s igrom i bude u njoj skroz do kraja, tj. do neke druge igre.
Hrabri, besposleni roditelji…
O temi aktivni-neaktivni roditelji i njihovoj srećnoj ili nesrećnoj deci priča Tom Hodžkinson, britanski novinar i autor knjige Besposleni roditelj. Osim te, napisao je i knjige Kako biti besposlen, Kako biti slobodan, Knjigu besposlenih užitaka te najnoviju Hrabri, stari svet.
Prema njegovim rečima, moderni roditelji će učiniti sve, baš sve za svoje dete i misle da svom detetu čine samo dobro ukoliko ga stalno zabavljaju, organizuju im igru. A tako deca već u najranijoj mladosti postaju apsolutno nesposobna ne samo da sama brinu o sebi već im ni mašta više ne radi onako kako bi deci trebalo da radi jer stalno čekaju stimulaciju roditelja koji će misliti umesto njih.
I nemojte zato misliti da je vrlo lako (i pogrešno) biti neaktivan roditelj – uh, ne …. to ne znači da ćete svoje dete pustiti da radi baš sve što hoće, ili šta mu padne napamet i koliko god zvuči kontradiktorno – neaktivan roditelj je u stvari vrlo odgovoran roditelj koji će svojim nesudelovanjem u dečjoj zabavi zapravo podsticati veru u dete da ono to može i samo! Takva će deca i u daljnjem životu najpre pokušati sama, a tek ako zapnu zamoliće roditelje da im malo pomognu (oko crteža, zadatake, a kasnije i mnogih drugih redovnih obaveza).
Zato ako mislite da ste jako odgovoran roditelj jer tokom cele nedelje vodite svoju dečicu od institucije do institucije gde imaju kvalitetne i organizirane aktivnosti, stanite i zamislite se. Niste odgovorni jer vaše dete verovatno nije srećno!
Kako popraviti već gotovu stvar?
Ako ste se prepoznali u svom „neodgovornom“ ponašanju znajte da se stvar može popraviti jer deca se u stvari jako brzo naviknu na sve što im se „nametne“ – bilo to dobro ili loše.
Ukoliko ste s početkom školske godine upisali svoje dete na neku od aktivnosti izvan vrtića ili škole, porazgovarajte s detetom i proverite da li ga one čine srećim, jesu li zadovoljni. Ukoliko je dete izuzetno zadovoljno i jedva čeka novi čas baleta, engleskog, klavira ili fudbala – odlično! Ali ipak pripazite da količina vremena posvećenog tim aktivnostima ne premašuje količinu vremena koje bi trebalo biti slobodno vreme za igru, odnosno razvijanje njihove mašte i kreativnosti koje svako dete ima skriveno u sebi.
Igrice i crtaće okrenite u svoju i njihovu korist pa ih tako podstaknite da provedu vreme crtajući Anu i Elzu, od kartona naprave pistu (svakako budite uz njih da im malo pomognete i savetujete ih) ili neka ih jedan dan iz vrtića dočeka vesela staza na podu sobe (iscrtana običnom pik trakom). Verujte, provešće sate kako bi samo obogatilo prometnicu, od poda napravilo malo selo, a koliko će vremena potrošiti na igru, tome se možete samo radovati.
Besposlen roditelj stoga neće ostaviti svoje dete na milost i nemilost slobodnog vremena, ali biće tu toliko da podstakne maštu. Pa zato dok besposličarite smislite s čime da ih pogurate – tiho im pripremite kesicu iznenađenja sa stvarima, igračkama, priborom od kojih će im samima proraditi kliker kako da se samostalno zabave!
Izvor: index.hr