„Васпитачица шамарала дете!
Наслов у новинама.
Ово ће, вероватно, бити мој најдужи статус, али би ми много значило да га прочитате.
Одавно сам прерасла онај моментат да без икакве раније провере из петних жила браним струку. Не. Као и у сваком послу и нас има свакаквих. Као приправник мењала сам често и вртиће и групе, чак и општине. Радила сам са свакаквим васпитачима. И никад, и словом никад нисам видела да неко физички кажњава дете, чак ни ништа слично нисам видела. Е сад има једна (заправо више) невероватна ствар. Кад се нешто деси на релацији васпитач дете, моје колеге се разапињу и пале на ломачи, а испод тих текстова тек следи хорор у виду коментара. Шта је било са оном несрећном женом што је оптужена за педофилију? Не знате? На крају се испоставило да је дете измислило, што, сложићете се није никакво чудо с обзиром на бујну машту у том периоду живота, а са друге стране црну хронику, фарме, парове и сл. чиме се ми одрасли гађамо пред њима… Да ли је породица, установа, вртић изашао да се извини уз исту помпу уз коју је јадну жену черечио? Не. Јер то није сензационализам! То што су је обележили за цео живот….ником ништа. Појео вук магарца.
На жалост ово није усамљени случај. Има их колико хоћете.
Да ли знате шта би се догодило кад би ми, васпитачи почели да зовемо центре за социјални рад (и када би они имали времена тиме да се баве) па да пријавимо сваку маму која до 6 сати блеји на Ади а дете јој у јулу и августу нема ниједан изостанак, а она незапослена. Па да пријавимо кад нам дете долази у истим гаћицама седам дана на +40° , па да пријавимо кад забораве да дођу по дете. Па да поднесемо личне тужбе кад доведу дете са преломом из паркића, оптуже васпитача и траже одштету. Да. Да. Веровали или не. Па да пријавимо кад не одводе своје дете код логопеда које са пет година не зна да каже половину азбуке, кад их не воде код лекара и доводе мртве болесне у вртић, а оне седе код куће…. Да ли знате да злостављање и занемаривање спада у исту категорију? А да занемаривање може бити хигијенско, здравствено, емоционално…
Ово можда није неки аргумент… али… Да бисте радили посао васпитача, морате имати најмање вишу школу (струковну, факултет или мастер), морате проћи тест: интелигенције, личности и опште културе. Такође пре пријема у стални радни однос, директор од вашег руководиоца тражи мишљење о вама. С друге стране, да бисте били родитељ потребно је да испуњавате „само“ биолошке услове. А опет је реч родитеља седам пута јача од речи васпитача. За шта смо и ми васпитачи у огромној мери криви… Ето. Ово је један промил оног што бих на ову тему имала да кажем…. И радо бих се, аргументовано обрачунала са сваким ко у овом посту има нешто да ми замери…. изволите.“