„Vaspitačica šamarala dete!
Naslov u novinama.
Ovo će, verovatno, biti moj najduži status, ali bi mi mnogo značilo da ga pročitate.
Odavno sam prerasla onaj momentat da bez ikakve ranije provere iz petnih žila branim struku. Ne. Kao i u svakom poslu i nas ima svakakvih. Kao pripravnik menjala sam često i vrtiće i grupe, čak i opštine. Radila sam sa svakakvim vaspitačima. I nikad, i slovom nikad nisam videla da neko fizički kažnjava dete, čak ni ništa slično nisam videla. E sad ima jedna (zapravo više) neverovatna stvar. Kad se nešto desi na relaciji vaspitač dete, moje kolege se razapinju i pale na lomači, a ispod tih tekstova tek sledi horor u vidu komentara. Šta je bilo sa onom nesrećnom ženom što je optužena za pedofiliju? Ne znate? Na kraju se ispostavilo da je dete izmislilo, što, složićete se nije nikakvo čudo s obzirom na bujnu maštu u tom periodu života, a sa druge strane crnu hroniku, farme, parove i sl. čime se mi odrasli gađamo pred njima… Da li je porodica, ustanova, vrtić izašao da se izvini uz istu pompu uz koju je jadnu ženu čerečio? Ne. Jer to nije senzacionalizam! To što su je obeležili za ceo život….nikom ništa. Pojeo vuk magarca.
Na žalost ovo nije usamljeni slučaj. Ima ih koliko hoćete.
Da li znate šta bi se dogodilo kad bi mi, vaspitači počeli da zovemo centre za socijalni rad (i kada bi oni imali vremena time da se bave) pa da prijavimo svaku mamu koja do 6 sati bleji na Adi a dete joj u julu i avgustu nema nijedan izostanak, a ona nezaposlena. Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama sedam dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dođu po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu. Da. Da. Verovali ili ne. Pa da prijavimo kad ne odvode svoje dete kod logopeda koje sa pet godina ne zna da kaže polovinu azbuke, kad ih ne vode kod lekara i dovode mrtve bolesne u vrtić, a one sede kod kuće…. Da li znate da zlostavljanje i zanemarivanje spada u istu kategoriju? A da zanemarivanje može biti higijensko, zdravstveno, emocionalno…
Ovo možda nije neki argument… ali… Da biste radili posao vaspitača, morate imati najmanje višu školu (strukovnu, fakultet ili master), morate proći test: inteligencije, ličnosti i opšte kulture. Takođe pre prijema u stalni radni odnos, direktor od vašeg rukovodioca traži mišljenje o vama. S druge strane, da biste bili roditelj potrebno je da ispunjavate „samo“ biološke uslove. A opet je reč roditelja sedam puta jača od reči vaspitača. Za šta smo i mi vaspitači u ogromnoj meri krivi… Eto. Ovo je jedan promil onog što bih na ovu temu imala da kažem…. I rado bih se, argumentovano obračunala sa svakim ko u ovom postu ima nešto da mi zameri…. izvolite.“