Писање састава представља велики и тежак задатака великом броју малишана. Међутим, постоје вежбице које могу да помогну малом ђаку да успешно савлада и ову препреку.
Писање састава није ствар талента или недостатак истог. Деца често пишу саставе током свог школовања (после сваког распуста, за писмени задатак). Иако писање делује као лак задатак, деци то представља велики напор и једну од мање омиљених активности. Неретко деца на писању састава добијају лоше оцене, иако су остале добре. Шта је, у ствари, проблем? Како помоћи малом ђаку?
Ево неколико корисних савета за родитеље.
Пре писања састава разговарајте са вашим дететом на задату тему. Уколико му је потребна помоћ (у проналажењу речи или конструкцији реченице), охрабрите га додатним питањима чији ће му одговори олакшати описивање, препричавање (Како си се провео/ла? Где си ишао/ла? Са ким? Шта си радио/ла? Шта ти се највише допало? Какво је било време? Да ли ти се десило нешто смешно у току распуста? Да ли сви људи проводе распуст као и ти или свако другачије? Како? Како би волео/ла да проведеш следећи распуст?). Објасните му да сваки састав, као и прича, треба да има увод (део у коме се пише уопштено о теми), разраду (у овом делу се пише све оно што дете/писац жели да исприча и подели са читаоцима) и закључак – крај (део који је кратак осврт на тему и који шаље одређену поруку или се њиме саопштава нека одлука). Нпр. на тему: „Како сам провео зимски распуст“ дете у уводу пише о томе шта је зимски распуст, када се дешава, шта људи/деца раде на распусту, у разради пише о томе како је оно провело свој распуст, са киме, где, да ли се десило нешто занимљиво и шта се десило, и на крају, у закључку, може писати како је доживео свој распуст као и крај истог. Тек када усмено препричате задату тему, ваше дете може да почне са писменим препричавањем. Пре писања може и да нацрта важне догађаје из састава (може нацртати породицу и путне торбе, ако је распуст провео на скијању може нацртати планину, снег и децу како се санкају, скијају, уживају у зимским играма). Дозволите детету да само изабере шта ће да нацрта јер ће тако лакше да напише састав описујући оно што је нацртало.
У даљем тексту ћемо вам дати пар вежби које могу помоћи детету у писању састава.
Описивање
Задајте детету једну реч и тражите од њега да смисли што више придева за задату реч. Нпр. за реч ДЕЧАК поставите питање: Какав дечак може бити? Леп, паметан, добар, лош, висок, низак, гласан, немиран… Занимљиво је и да ви напишете неке придеве који су ретки у речнику детета или одаберете неке које оно не зна. Затим му објасните њихово значење и тражите од њега да смисли што више речи уз које тај придев може да стоји.
Речи истог/супротног значења (синоними и антоними)
Напишите што више придева на малим папирима. У првом кругу ове занимљиве игре можете смишљати што више речи истог значења као реч са одабраног папира, а у другом кругу смишљајте речи супротног значења. На тај начин дете богати свој речник тако што памти нове речи које смислите заједно.
Склапање реченица помоћу понуђених речи
Напишите неколико реченица, а затим исеците папир тако да свака реч буде одвојена од целине. Задатак детета је да споји папириће (речи) и састави реченице. Састављене реченице може да лепи на папир или да их препише на папир, а затим да их прошири додавајући речи.
Проширивање реченица
Смислите двочлану реченицу, а дете нека је прошири уз помоћ питања. Нпр. Девојчица пише – каква девојчица, како/шта пише. Дете прво одговара на питања појединачно, а онда на оба обједињујући их у целину (реченицу). На тај начин реченица је дужа, а самим тим и дететов речник богатији.
Описивање слике
Изаберите неку једноставну слику (нпр. дечак лиже сладолед и поред њега седи пас). Прво разговарајте са дететом о слици, постављајте питања која ће му олакшати да опише слику. Затим од њега тражите да оно самостално опише слику. Када дете савлада описивање једне слике, можете повећавати број слика. Детету можете да поставите задатак да сложи слике по хронологији, а затим да опише дешавања на сликама. Прво нека их опише усмено, уз вашу помоћ (уколико је потребна), а затим самостално.
Описивање ситуације
Док шетате или приликом одласка у куповину, на путу до школе, посматрајте људе и околину. Пробудите машту. Разговарајте ко су људи који вам иду у сусрет, ко би могли да буду, где су пошли, чиме се баве. Нека то буде ваша прича у којој ће пролазници бити главни ликови.
Читање књига
Понудите детету неку занимљиву књигу која није у оквиру обавезне лектире. Често деца одбијају читање лектире из разлога што им је то наметнуто, а не ствар њиховог личног избора. Можете отићи до библиотеке и заједно одабрати књигу коју дете жели да чита. Читајући књиге, дете богати речник и развија машту.
Смишљање приче
Направите три категорије речи (ликови, занимања и место). Дете нека извуче онолико ликова колико жели да има у причи коју смишља и толико занимања, као и место које ће му одредити где се прича дешава. Када све изабере преостаје му само да „пусти машти на вољу“ и смисли своју интересантну причу.
Помозите свом детету. Уколико нема довољно развијен речник, није усвојило временске секвенце (пре, после/ јуче, данас, сутра, пре или после пар дана), као и просторне (где), или одређена граматичка и правописна правила, писање састава ће му представљати тежак задатак. Обратите се стручњаку (логопеду, реедукатору психомоторике) како би отклонили сваку сумњу и, уколико постоји потреба, почните на време са третманом.
Др Наташа Д. Чабаркапа, логопед