Дипломирала сам. Додуше никада нисам подигла диплому са факултета већ само уверење о дипломирању. Шта ће ми диплома? Ако ми икада буде затребала отићи ћу по њу.
Изговорила сам ово на једној журки прошле недеље на Дорћолу и постала пикадо мета за све отровне стрелице, црвене, алармирајуће боје. ОМГ! Шта сам погрешно рекла? Кога сам увредила?
Аха. Увредила сам незапослене људе са Факултета политичких наука, одсек политикологија. Увредила сам и једну правницу, додуше запослену. Увредила сам и једног ИТ стручњака и једног маркетинг, ки акаунт, офис акаунт, девелопмент и још шест звања у низу. Увредила сам једну музички изузетно образовану персону са истанчаним слухом коју је моја нискофреквентна изјава такнула тачно у последњу одсвирану ноту, вероватно на клавиру Готфрид Зилбермана. Увредила сам и једну глумицу са Академије уметности, која ће вероватно постати водитељка у неком догледном времену, или заштитно лице за крему против бора. Значи, увредила сам све људе са дипломом, али претежно без запослења.
У просторији пуној великих умова почеле су да се нижу згрожене фацијалне експресије на рачун запослених особа, без дипломе у струци. Међу њима сам била и ја, али то ме није много жацнуло. Више ме је погодило када сам схватила да су многи одустали од свог циља, сна само зато што су им персоне са дипломом, а са мало или нимало способности да диплому монетаризују, одвратили од својих снова, упирањем прстом или речима:
„Како то мислиш радиш а немаш диплому? НЕ МОЖЕШ!“
Не можеш да радиш у пекари без дипломе. Не можеш, човече, да месиш хлеб ако ниси завршио факултет. Не можеш.
Не можеш да радиш у банци без дипломе. Ма нема везе што ће да те обуче за шаблонски посао. Не можеш без дипломе.
Не можеш да будеш глумац без дипломе. Па шта ако многе наше глумачке легенде немају диплому. Ти не можеш.
Не можеш да сликаш без дипломе. Нема везе што имаш таленат. Не можеш.
Не можеш да радиш у маркетингу без дипломе. Нема везе што ти имаш сјајне идеје које ће допринети бољем пословању фирме, немаш диплому на зиду.
Не можеш да радиш у ИТ компанији јер су тамо све неки чудни, страни изрази и нека виша математика коју ти никада ниси видео. Нема везе што би био само асистент и разносио папире и кафе по фирми. Не можеш.
Не можеш да будеш референт набавке. Шта ти знаш о набавци, до јуче си рукавом брисао слине?
Не можеш да будеш организатор. Знаш ли ти колико је тешко организовати нешто без дипломе?
Не можеш да будеш писац без дипломе. Треба ти диплома, не таленат. Па шта ако је Ведрана Рудан завршила Педагошки факултет, а писац је и новинар, ти не можеш.
Не можеш ни да радиш са децом без дипломе и минимум 88 година искуства. Па шта ако те деца воле? Воле и чоколаду, па се не препоручује.
Не можеш да држиш приватне часове италијанског језика. Па шта ако си живела у Риму. Где ти је диплома?
Не можеш да радиш у општини, тамо се запошљава само преко везе, а без дипломе. Аха, значи ето то можеш, али остало не можеш. Добро можеш да радиш и као конобар, ето за то ти не треба диплома, свако зна да смућка нес без пене.
И тако су вас убедили да не можете бити ништа јер немате диплому и тако су многи ништа јер су им поверовали.
Кадгод се помене високо образовање и дипломе увек се сетим бившег комшије са трећег спрата, коме је диплома Математичког факултета служила да придржи лавабо да не падне, јер није имао пара за нови, а диплома грађевинског инжењера је држала полицу старог креденца још из доба комунизма. Био је незапослен, али су његове дипломе биле запослене, додуше као кућни геџети.
Не слажем се са онима који мисле да је диплома мерна јединица за успех или пословну шансу. Не слажем се ни са онима који мисле да је стаж мерна јединица за напредовање. Дипломе и награде су за зид и полице. Радите оно што волите, што вас испуњава и чини срећним и тада ћете бити најпродуктивнији.
Уосталом, сетите се увек великих и успешних људи који немају дипломе, али имају славу: Павле Вујисић, Чкаља, Жика Миленковић, Марк Закерберг, Бред Пит, Опра Винфри , Ал Паћино, Бил Гејтс, Ралф Лорен, Лејди Гага, Џон Ленон, Абрахам Линколн, Стив Џобс и још многи, многи други…
А онима са дипломом што вам руше снове реците:
Јао, супер је што имаш диплому Правног факултета. А кога тужиш кад те дечко остави или када ти загори кромпир? Колико књига си прочитала након завршених студија? Ниједну? Књига ти је преко главе?
Завршио си ЕТФ? Дивно, а где ти је вентил кухињске вертикале? Не знаш? Ма неће ти то требати.
Јесу ли и вама познати ови што се позивају на диплому и године стажа, али не на знање и резултате? Мени, нажалост, јесу.
И на крају да се не лажемо, сурови живот те не пита имаш ли диплому и који си факултет завршио.
Потисните свој его и пустите друге да се баве чиме желе. Заборавите на форме и загледајте се у суштину. Оцените нечије дело, а не титулу. Разумејте друге и не осуђујте их. Не упирите прстом, јер ви нисте судија, а можете врло лако бити кривац. Пустите људе да буду свестрани. Ваш пут сте ви бирали, зашто онда имате против да и они изаберу свој?
Са или без дипломе, буди ЧОВЕК, а посао се лако научи!
Воли вас ваша Т.
Тамара Богуновић
Извор: zena.blic.rs