Diplomirala sam. Doduše nikada nisam podigla diplomu sa fakulteta već samo uverenje o diplomiranju. Šta će mi diploma? Ako mi ikada bude zatrebala otići ću po nju.
Izgovorila sam ovo na jednoj žurki prošle nedelje na Dorćolu i postala pikado meta za sve otrovne strelice, crvene, alarmirajuće boje. OMG! Šta sam pogrešno rekla? Koga sam uvredila?
Aha. Uvredila sam nezaposlene ljude sa Fakulteta političkih nauka, odsek politikologija. Uvredila sam i jednu pravnicu, doduše zaposlenu. Uvredila sam i jednog IT stručnjaka i jednog marketing, ki akaunt, ofis akaunt, development i još šest zvanja u nizu. Uvredila sam jednu muzički izuzetno obrazovanu personu sa istančanim sluhom koju je moja niskofrekventna izjava taknula tačno u poslednju odsviranu notu, verovatno na klaviru Gotfrid Zilbermana. Uvredila sam i jednu glumicu sa Akademije umetnosti, koja će verovatno postati voditeljka u nekom doglednom vremenu, ili zaštitno lice za kremu protiv bora. Znači, uvredila sam sve ljude sa diplomom, ali pretežno bez zaposlenja.
U prostoriji punoj velikih umova počele su da se nižu zgrožene facijalne ekspresije na račun zaposlenih osoba, bez diplome u struci. Među njima sam bila i ja, ali to me nije mnogo žacnulo. Više me je pogodilo kada sam shvatila da su mnogi odustali od svog cilja, sna samo zato što su im persone sa diplomom, a sa malo ili nimalo sposobnosti da diplomu monetarizuju, odvratili od svojih snova, upiranjem prstom ili rečima:
„Kako to misliš radiš a nemaš diplomu? NE MOŽEŠ!“
Ne možeš da radiš u pekari bez diplome. Ne možeš, čoveče, da mesiš hleb ako nisi završio fakultet. Ne možeš.
Ne možeš da radiš u banci bez diplome. Ma nema veze što će da te obuče za šablonski posao. Ne možeš bez diplome.
Ne možeš da budeš glumac bez diplome. Pa šta ako mnoge naše glumačke legende nemaju diplomu. Ti ne možeš.
Ne možeš da slikaš bez diplome. Nema veze što imaš talenat. Ne možeš.
Ne možeš da radiš u marketingu bez diplome. Nema veze što ti imaš sjajne ideje koje će doprineti boljem poslovanju firme, nemaš diplomu na zidu.
Ne možeš da radiš u IT kompaniji jer su tamo sve neki čudni, strani izrazi i neka viša matematika koju ti nikada nisi video. Nema veze što bi bio samo asistent i raznosio papire i kafe po firmi. Ne možeš.
Ne možeš da budeš referent nabavke. Šta ti znaš o nabavci, do juče si rukavom brisao sline?
Ne možeš da budeš organizator. Znaš li ti koliko je teško organizovati nešto bez diplome?
Ne možeš da budeš pisac bez diplome. Treba ti diploma, ne talenat. Pa šta ako je Vedrana Rudan završila Pedagoški fakultet, a pisac je i novinar, ti ne možeš.
Ne možeš ni da radiš sa decom bez diplome i minimum 88 godina iskustva. Pa šta ako te deca vole? Vole i čokoladu, pa se ne preporučuje.
Ne možeš da držiš privatne časove italijanskog jezika. Pa šta ako si živela u Rimu. Gde ti je diploma?
Ne možeš da radiš u opštini, tamo se zapošljava samo preko veze, a bez diplome. Aha, znači eto to možeš, ali ostalo ne možeš. Dobro možeš da radiš i kao konobar, eto za to ti ne treba diploma, svako zna da smućka nes bez pene.
I tako su vas ubedili da ne možete biti ništa jer nemate diplomu i tako su mnogi ništa jer su im poverovali.
Kadgod se pomene visoko obrazovanje i diplome uvek se setim bivšeg komšije sa trećeg sprata, kome je diploma Matematičkog fakulteta služila da pridrži lavabo da ne padne, jer nije imao para za novi, a diploma građevinskog inženjera je držala policu starog kredenca još iz doba komunizma. Bio je nezaposlen, ali su njegove diplome bile zaposlene, doduše kao kućni gedžeti.
Ne slažem se sa onima koji misle da je diploma merna jedinica za uspeh ili poslovnu šansu. Ne slažem se ni sa onima koji misle da je staž merna jedinica za napredovanje. Diplome i nagrade su za zid i police. Radite ono što volite, što vas ispunjava i čini srećnim i tada ćete biti najproduktivniji.
Uostalom, setite se uvek velikih i uspešnih ljudi koji nemaju diplome, ali imaju slavu: Pavle Vujisić, Čkalja, Žika Milenković, Mark Zakerberg, Bred Pit, Opra Vinfri , Al Paćino, Bil Gejts, Ralf Loren, Lejdi Gaga, Džon Lenon, Abraham Linkoln, Stiv Džobs i još mnogi, mnogi drugi…
A onima sa diplomom što vam ruše snove recite:
Jao, super je što imaš diplomu Pravnog fakulteta. A koga tužiš kad te dečko ostavi ili kada ti zagori krompir? Koliko knjiga si pročitala nakon završenih studija? Nijednu? Knjiga ti je preko glave?
Završio si ETF? Divno, a gde ti je ventil kuhinjske vertikale? Ne znaš? Ma neće ti to trebati.
Jesu li i vama poznati ovi što se pozivaju na diplomu i godine staža, ali ne na znanje i rezultate? Meni, nažalost, jesu.
I na kraju da se ne lažemo, surovi život te ne pita imaš li diplomu i koji si fakultet završio.
Potisnite svoj ego i pustite druge da se bave čime žele. Zaboravite na forme i zagledajte se u suštinu. Ocenite nečije delo, a ne titulu. Razumejte druge i ne osuđujte ih. Ne upirite prstom, jer vi niste sudija, a možete vrlo lako biti krivac. Pustite ljude da budu svestrani. Vaš put ste vi birali, zašto onda imate protiv da i oni izaberu svoj?
Sa ili bez diplome, budi ČOVEK, a posao se lako nauči!
Voli vas vaša T.
Tamara Bogunović
Izvor: zena.blic.rs