Може учитељ из учионице, али не може учионица из учитеља.’ Муж ми каже да стављам свој невидљиви учитељски шешир кад год се нађем у близини деце која се понашају непримерено.
Кад смо недавно били у кину, девојчица покрај мене је непрестано ударала о наслоњач за руке. Неколико пута сам ју замолила да престане, али није послушала. Одрасла особа која је била с њом ју је игнорисала. Напокон сам ју упозорила, озбиљно, строгим гласом, да ћу отићи по заштитара да ју удаљи ако не престане. Уплашена погледа, престала је и била је мирна све преостало време.
Кад смо били у Дизниленду, неколико тинејџера у реду се понашало блесаво. Нехотице су се сударали с другим гостима. Замолила сам их да престану и понашају се како приличи да не би људи мислили како су баш сви тинејџери непристојни и неподношљиви. Сви у реду су ме погледали као да нису могли веровати да сам проговорила. Тинејџери су се испричали и почели се понашати примерено.
Највише ме љути кад сам негде у реду и видим људе како се покушавају прогурати преко реда. Задивљује ме како се нико не усуђује проговорити. Брзо им кажем да је крај реда иза, а они ме обично погледају шокирано.
Не могу да прећутим кад видим младе људе да се понашају непримерено, а нико од одраслих се не оглашава. Мој муж увек говори како у таквим ситуацијама замишља како стављам свој невидљиви учитељски шешир и решавам ситуацију.
Знам да има много умировљених учитеља који чине исто. Тако да, ако видите одраслу особу како се јавно супроставља некоме, можете претпоставити да је с неког подручја образовања.
АуторКа чланка је учитељица и блогерка Вики ДАВИС
ИЗВОР:succesfulteaching.blogspot.hr