Тата Томислав Новак из Загреба, инспирисан једном ‘буном’ родитеља, одлучио је да и сам напише шта мисли о данашњем васпитању. Својим текстом натераће вас да се насмејете, али и да као родитељ добро размислите о својим ставовима и поступцима.
„Сећате ли се још увек својих дана у вртићу?
Моји су прошли крајем осамдесетих и кад видим како данас стоје ствари, преживео сам „Игре глади“, а да нисам то ни знао.
Дођем ујутру, куварица ми у метални лончић пљусне гриз, до ручка су ми патике пуне воде, а џепови песка и камења. Три пута недељно, сваке недеље, на менију је болоњез, са два листа зелене салате у којима касније шверцујем кликере и мењам их за место на јединој рђавој љуљашки у дворишту.
Тамо негде у Волтином на тадашњој периферији Загреба, у вртићу названом по неком народном хероју, на ливади сам оставио и два млечна зуба, а неки старији клипан одмах други дан украо ми је нови пинг-понг рекет. Адаптација? Ако мислите на децу која на огради плачу за мајкама, онда је постојала и тада.
Израњавана колена, обућа из Борова, и Хи-Ман пре спавања. Били су то дивни дани. И сви смо их преживели.
У међувремену ствари су се, чини се, промениле.
Пре неки дан читам драматични текст на једном домаћем порталу о родитељима који дижу буну након што је у једном градском вртићу нестало папирних чаша за воду.
Једно дете било је „толико“ малаксало да кад је стигло кући је, цитирам: „Попило пола литре воде“.
Другог су пак родитељи у паници прво накљукали Вентолином, а онда је мали успео да објасни да је само жедан.
„На рубу дехидрације“, појаснио је отац, додавши да је васпитачица деци рекла да пију воду из руку, што нека од њих нису знала. Скандал.
Догоди ли нам се стварно инвазија оних гигантских металних столица из „Рата светова“, неће нам помоћи ни Том Kруз, а судећи по овим исповестима, загребачки ће клинци први умрети, и то од жеђи, јер не знају чему служи славина.
Дан касније распитујем се код васпитачица из неколико градских вртића. На шта се све жалимо и како се са тиме носе? Јесмо ли ми родитељи у ствари изгубили разум?
Родитељска књига жалби дебела је и добро би дошла екипи из новина које сам малопре читао, штета само што су сви приговори истинити. Ево одабраних:
– Молим вас не пуштајте ми дете толико често у песак, сваки пут кад идемо кући упрља нам цео ауто.
– Можете ли мало боље припазити на његове патике? Старе су тек два дана и већ су изгребане.
– Откад је мој син кренуо у вртић, код куће ме стално гризе за руку. Па чему га то овде учите?
– Мом сте детету прекјуче скинули поткошуљу јер му је као било вруће и сад се прехладило. Нисам знала да вртић плаћам да би кући долазило болесно. Данас јој нисте променили упрљану мајицу, а таман смо хтели до града.
Мислите да не може горе? Идемо даље.
– Дођи, Марко, да ти завежем пертле, видим да васпитачица не жели да ти помогне.
– Зашто сваке године мењате васпитачице? Моје дете сад не жели да иде у вртић јер више нема оне од летос. Истраумирано је.
– Читала сам како је гојазност међу децом узела маха. Предлажем да се деци забрани да на свој рођендан у вртић доносе торту.
– Молио бих да мом сину не послужујете пилетину. Алергија? Не. Једноставно не подржавамо нехумани узгој живине у свету.
– Моје дете је „закинуто“ јер у групи има и млађе деце. Бојим се да због тога неће довољно брзо напредовати.
– Јуче сам случајно опсовао пред ћерком и она сад то стално понавља. Молим вас да то исправите, ја сам по струци инжењер и не разумем се у те ствари.
– Син је јуче изгубио своју играчку у вртићу, ми ћемо позајмити ову туђу која му се свиђа. Не брините, вратићемо је кад му досади.
Васпитачице се заиста свега наслушају – од тога да су само глорификоване дадиље чија је дужност да хране туђу децу и мењају им пелене, да су дуже на празницима него на радном месту или да раде у сменама од „само пет сати“.
Међутим, ако нисте Анђелина Џоли и Бред Пит, тешко да сте икад имали прилику бринути се одједном за групу од двадесеторо деце. И свако је гладно, жедно, мора у тоалет и пење се преко ограде, а једва је научило да хода.
И зато немојте се брукати, не шаљете дете у затвор, преживеће чак и ако му покидају играчку, добије шамар од другара или поједе мало глинамола.
За ово задње кажу да је здраво за пробаву.“