Родитељски "бисери" упућени васпитачицама

јун 5, 2017

Тата Томислав Новак из Загреба, инспирисан једном ‘буном’ родитеља, одлучио је да и сам напише шта мисли о данашњем васпитању. Бритак и помало ироничан, натераће вас да се насмејете, али и да као родитељ добро размислите о својим ставовима и поступцима.

Ево шта овај тата пише:
Сећате ли се још увек својих дана у вртићу?
Моји су прошли крајем осамдесетих и кад видим како данас стоје ствари, преживео сам „Игре глади“, а да нисам то ни знао.
Дођем ујутру, куварица ми у метални лончић пљусне гриз, до ручка су ми патике пуне воде, а џепови песка и камења. Три пута седмично, сваке седмице, на менију је болоњез, са два листа зелене салате у којима касније шверцујем кликере и мењам их за место на јединој рђавој љуљашки у дворишту.
Тамо негде у Волтином на тадашњој периферији Загреба, у вртићу названом по неком народном хероју, на ливади сам оставио и два млечна зуба, а неки старији клипан одмах други дан украо ми је нови пинг-понг рекет. Адаптација? Ако мислите на децу која сатима на огради плачу за мајкама, онда је постојала и тада.
Израњавана колена, обућа из Борова, и Хи-Ман пре спавања. Били су то дивни дани. И сви смо их преживели.
У међувремену ствари су се, чини се, промениле.
Пре који дан читам драматични текст на једном домаћем њуз порталу о родитељима који дижу буну након што је у једном градском вртићу нестало папирних чаша за воду.
Једно дете било је „толико“ малаксало да кад је стигло кући је, цитирам: „Попило пола литре воде“.
Другог су пак родитељи у паници прво накљукали Вентолином, а онда је мали успео да објасни да је само жедан.
„На рубу дехидрације“, појаснио је отац, додавши да је васпитачица деци рекла да пију воду из руку, што нека од њих нису знала. Скандал.
Догоди ли нам се стварно инвазија оних гигантских металних столица из „Рата светова“, неће нам помоћи ни Том Kруз, а судећи по овим исповестима, загребачки ће клинци први умрети, и то од жеђи, јер не знају чему служи славина.
Дан касније распитујем се код васпитачица из неколико градских вртића. На шта се све жалимо и како се са тиме носе? Јесмо ли ми родитељи уствари изгубили разум?
Родитељска књига жалби дебела је и добро би дошла екипи из новина које сам малопре читао, штета само што су сви приговори истинити. Ево одабраних:
– Молим вас не пуштајте ми дете толико често у пешчаник, сваки пут кад идемо кући упрља нам цео ауто.
– Можете ли мало боље припазити на синовљеве патике? Старе су тек два дана и већ су изгребане.
– Откад је мој син кренуо у вртић, код куће ме стално гризе за руку. Па чему га то овде учите?
– Мом сте детету прекјуче скинули поткошуљу јер му је као било вруће и сад се прехладило. Нисам знала да вртић плаћам да би кући долазило болесно. Данас јој нисте променили упрљану мајицу, а таман смо хтели до града.
Мислите да не може горе? Идемо даље.
– Дођи, Марко, да ти завежем пертле, видим да ова злобна васпитачица не жели да ти помогне.
– Зашто сваке године мењате васпитачице? Моје дете сад не жели да иде у вртић јер више нема оне од лани. Истраумирано је.
– Читала сам како је гојазност међу децом узела маха. Предлажем да се деци забрани да на свој рођендан у вртић доносе торту.
– Молио бих да мом сину не послужујете пилетину. Алергија? Не. Једноставно не подржавамо нехумани узгој живине у свету.
– Моје дете је „закинуто“ јер у групи има и млађе деце. Бојим се да због тога неће довољно брзо напредовати.
– Јуче сам случајно опсовао пред ћерком и она сад то стално понавља. Молим вас да то исправите, ја сам по струци инжењер и не разумем се у те ствари.
– Син је јуче изгубио своју играчку у вртићу, ми ћемо позајмити ову туђу која му се свиђа. Не брините, вратићемо је кад му досади.
Васпитачице се заиста свега наслушају – од тога да су само глорификоване дадиље чија је дужност да хране туђу децу и мењају им пелене, да су дуже на празницима него на радном месту или да раде у сменама од „само пет сати“.
Међутим, ако нисте Анђелина Џолие и Бред Пит, тешко да сте икад имали прилику бринути се ођедном за групу од двадесеторо деце. И свако је гладно, жедно, мора на WЦ и пење се преко ограде, а једва је научило да хода.
И зато немојте се брукати, не шаљете дете у затвор, преживеће чак и ако му покидају играчку, добије шамар од другара или поједе мало глинамола.
За ово задње кажу да је здраво за пробаву.
Извор: јутарњи

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


6 коментара на "Родитељски "бисери" упућени васпитачицама

  1. Mama каже:

    Kakav tekst! Bravo! Sve je cista istina, ali mogao bi da se napise ceo roman o zahtevima i prigovorima roditelja( naravno besmislenih). Roditelj sam i nikad mi nece biti jasno zasto vecina roditelja ocekuje od vaspitaca da ispostuje sve njihove zahteve, jer zaboga oni znaju sta je najbolje za njihovo dete, a to sto je u grupama po 30-oro i vise dece, nebitno, pa nisu ostala deca toliko bitna! Nazalost, mi sami od sve dece pravimo nesposobnjakovice, ali su nam obavezno krive vaspitacice za to. Drage vaspitacice, ne mogu ni da zamislim sta sve prezivljavate na svom radnom mestu, i jako mi je zao zbog toga. Savesno obavljate svoj posao ( vecina vas), ali roditelji nikad srecni, nikad zadovoljni!

  2. Katarina каже:

    Potpuno se slažem pošto sam i ja dete iz vrtića sa kraja osamdesetih a moje dete trenutno ide u vrtić rekla bih da su im sad uslovi značajno bolji. Što je najgore to su uglavnom komentari roditelja koji su te generacije osamdesetih!
    Danas se bira i vrtić i vaspitačica kao i škola i učiteljica jer mali prinčevi i princeze moraju da imaju kraljevski tretman!

  3. Z.k каже:

    Bravo za tekst. Ali sta preduzeti kad vam dete dodje iz vrtica izgrozeno ili cujete da vam je dete izaslo do glavne kapije jer ga vaspitacice nisu primetile (jer je bilo vreme za spavanje) a vaspitacica je pila kafu na drugom kraju hodnika. Ja moje dete ispisla iz vrtica jer je u roku od godinu dana islo samo dva meseca u isti zbog zapaljenja pluca i jakih bronhitisa.

    1. Ana каже:

      Vi verovatno na poslu ne pijete kafu, a kuci sedite u sobu i gledate dete dok spava 😉 i Vi ste jedan od onih roditelja, ali sta cemo ima Vas previse 😉

      1. Z.k каже:

        Ja ne radim zbog previse majki kao sto ste mozda Vi. Ja moje dete zdravo i pravo u vrtic odvedem, a onda dodje mama koja je nakljukala dete sirupima i bolesno ga dovela u vrtic. A to dete kada ne ide vrtic njega cuvaju babe i dede. Dok ta ista mama sedi po kaficima ceo dan i briga je i za svoje i tudju decu. Ja sam ona mama koja sama cuva svoje dete i ne radim nigde jer mi je dete u pola godine imalo zapaljenje pluca jako, i 2 puta bronhitis a naravno danas se deca ne lece antibiotiocima nego vodicama kojekavim, nego to nije tema. Da gospodjo Ana ja pijem kafu ali isto tako i posmatram sta dete radi, jer smatram da ono sa 2-3godine i dalje ne zna 100% sta sme a sta ne. ZAMISLITE JA SVOJE DETE CUVAM I VOLIM

  4. Мира каже:

    Срећа је у томе што вам дјеца неће ићи у школу. Образоваће се преко интернета јер у случају да дођу у контакт са дјецом могу да се разболе или их неко почупа. Ја сам мама која ради и ЗАМИСЛИ ЧУВАМ СВОЈЕ ДИЈЕТЕ.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама