Иако су бројни разлози да свако вече проведемо двадесетак минута са својим малишанима уз књигу или причу, често чујемо како родитељима за то недостаје време јер су сувише заузети. Питање заузетости најчешће се, ипак, у овом, као и свим другим случајевима, своди на листу приоритета. Уколико одвојено време за вечерње приче са малишанима поставимо високо на листи приоритета (пре пеглања, гледања филма или вести на ТВ), времена за то ће увек бити. Читање деци је драгоцено. Када буду одрасли,нећете жалити за временом када сте могли да их пригрлите у крилу док их успављујете бајком.
– Деца којој се читају приче имају боље развијен речник. Не само у раном детињству, већ и касније, током одрастања. Приче су пуне важних моралних порука које су предочене детету на прихватљив начин: добро побеђује зло, важно је бити одан, вредан, привржен, гајити пријатељства… – истиче психолог Невена Ловринчевић, ауторка четири књиге за родитеље објављене у издању „Креативног центра”, мајка троје деце.
Слушајући приче, дете развија машту, јер нема снажне визуелне стимулације коју пружа гледање ТВ или играње игрица на компјутеру. Кроз приповедање имате прилике да пренесете и своје ставове и вредности на начин који је за дете прихватљив и ненаметљив. Дете коме се од раног узраста читало заволеће књигу, што је непроцењиво, не само током школовања већ и током академског усавршавања.
Све ово јесу важни разлози, али најважнији јесте: док у миру собе, са својим малишаном у наручју, читамо или приповедамо причу ми се бавимо најлепшим и најважнијим задатком родитеља: уживамо са својим дететом. Тиме показујемо љубав и јачамо међусобну блискост и поверење који ће бити цемент нашег односа не само током година раног детињства већ и много дуже. Од те јаке повезаности, не само дете, већ и ми родитељи имаћемо непроцењиву вредност.
– Управо мирни тренуци пред крај дана, који ће бити редовни, а не тек повремени, омогућиће стално учвршћивање везе између родитеља и детета. Што је та веза чвршћа, она ће омогућити бољи развој бројних родитељских вештина: боље познавање детета и његових потреба, лакше премошћавање тежих и захтевнијих периода (дисциплиновање, проблеми са спавањем), чврсту емоционалну везу, јачање међусобног поверења, могућност боље емпатије са дететом… – сматра искусни терапеут Невена Ловринчевић, која у „Креативном центру” води школу родитељства за родитеље деце до 12 година и радионицу за родитеље тинејџера.
Користи од читања пред спавање су не само краткорочне, већ и дугорочне: пријатно проведено време са дететом може се проширити и на каснији узраст па иако свом тринаестогодишњаку нећете читати причу пред спавање, вече може постати ваше посебно време када ћете поразговарати о дневним догађајима, чути догодовштине из школе или нови виц.
– Искрено верујем да се књигама може подстаћи дечја креативност. У „Креативном центру” се трудимо да у књиге унесемо дух толеранције и поштовање различитости, да развијамо код деце критичко мишљење, да родитељима приближимо модерне ставове о васпитању – наглашава директорка центра Љиљана Маринковић.
Свако ко је имао задовољство да чита свом детету зна колико добра књига, примерена узрасту, може да значи малишану који тек открива свет. „Дечја књижевност” никако није проста дидактика, никако није лажна осећајност.
– Писати за децу није лако и добри писци су веома ретки, а издавање књига за децу је озбиљан посао који тражи велику посвећеност. У нашој средини многи тога нису свесни, па се књижевности за децу придаје мање важности него што она заслужује – оцењује Љиљана Маринковић.
Аутор: Душица Павићевић
Извор: Политика
Напишите одговор