Дисфункција сензорне интеграције може се појавити као самостална тешкоћа или може бити симптом у склопу различитих синдрома или болести. Може се манифестовати у случајевима недовољне зрелости ЦНС-а услед превременог рођења, код деце са сметњама у моторном развоју, церебралне парализе, АДХД-а, деце са сметњама у развоју говора и језика, сметњама у учењу, деце са оштећењем слуха и интелектуалним тешкоћама…
У третман сензорне интеграције укључују се деца са дисфункцијом и тешкоћама сензорне интеграције, саморегулације, поремећаја мишићног тонуса, сметњама у финој и грубој моторици, поремећајем моторног планирања, слабом организацијом понашања, поремећајем перцепције, поремећајем ритма будности и отежаног играња.
Третман сензорне интеграције побољшава квалитет адаптивног понашања детета (способност да се прилагођава) и омогућава му адекватне реакције на захтеве околине.
Где се одвија третман сензорне интеграције и која се опрема користи?
Одвија се у просторији која мора имати опрему која стимулише чула:
Љуљашке
Струњаче и јастуци
Велике лопте, тактилне лопте
Опрема за пењање и спуштање( пењалица, тобоган)
Вибрацијске играчке
Циљ третмана сензорне интеграције:
Развијање и побољшавање адаптивног понашања и реакција на захтеве околине
Повећање самопоуздања и самопоштовања
Побољшање когнитивних и говорно језичких способности и школских вештина
Развијање личних и социјалних способности
Препоруке сензомоторних активности за децу предшколског узраста
Тактилна стимулација
Код деце која има тешкоће са тактилним сензорним уносом могу се спроводити неке од следећих вежби:
Уколико је дете преосетљиво на додир лакше ће да поднесе чврст него благ додир
Децу треба замотавати у простирке и чврсто притискати дететове руке, ноге и леђа јастуцима
Ваљати велику лопту преко дететових руку, ногу и леђа
Дати детету да се игра пиринчем, разним зрневљем, песком, парчем стиропора
( материјал се сипа у посуде и деца гурају руке у њега)
Игра тражење скривеног блага: напуни се посуда одређеним материјалом нпр. пиринчем и закопају се мале играчке, да би дете тражило предмете затвореним очима
Игре са водом
Бојење и цртање прстима умоченим у боју
Цртање у пени за бријање на огледалу, у паленти која се налази на нпр.послужавнику
Игра сувим и мокрим песком да би дете добило различите сензорне уносе
Рад у башти(копање рупа, пресађивање…)
Рад у кухињи( припрема теста за пицу, рендање сира, развијање теста за колаче…)
Вестибуларна стимулација
Љуљашке разне врсте(стандардна, од гуме, мрежа за љуљање, љуљање на конопцу)
Дете можемо вртети на љуљашци и пустити да се одврти, љуљати га напред назад и пратити реакције на љуљање и заустављање( да ли дете успоставља контакт очима, да ли се смеје или љути, да ли му се врти, и да ли жели још). Ако дете не жели да се љуља не треба га приморавати!
Вежбе на греди
Провлачење кроз тунел и лавиринт
Подне мапе за игру са аутићима
Пењање и спуштање са пењалице
Котрљање на равном или брежуљку
Прескакање и провлачење испод полигона са чуњевима
Вожње тротинета
Проприоцептивна стимулација
Скакање на трамболини, са столице на јастуке на поду
Гурање предмета и аутића по поду
Љуљање на пилатес лопти у лежећем положају, дете може и да се одгурује ногама о под
Љуљање на љуљашци и одгуривање ногама о зид
Имитирање хода животиња(скакање као жаба, ход четвороношке), марширање, које дете може ход на рукама по равној подлози
Преношење предмета до циља при чему је битно означити почетак и крај започете активности
Прескакање ужета или шипки
Вожња трицикла/бицикла
Шутирање или бацање лопте
Потезање конопца
Олфактивна стимулација (мирис и укус)
Игре мирисања( нпр. дете зажмури или му ставимо повез преко очију и дете треба да препозна мирис чоколаде, сапуна, воћа, поврћа…
Игре погађања( нпр. детету можемо ставити нешто, а да оно не види, у уста и питати га шта је то)
Визуелна стимулација
Уколико су деца преосетљива на визуелне стимулусе приликом шетње по лепом времену можете детету ставити шеширић и сунчане наочари
Усмеравање пажње на светлосне дражи или снопове светлости у боји
Посматрање других људи и самог себе у огледалу
Посматрање и препознавање на фотографијама
Гледање кроз тканину или чашу пуну воде
Уметање предмета у оквире и проналажење истих предмета
Дување кроз сламку и праћење где су нпр. одлетели папирићи или где је отишла лагана лоптица
Аудитивна стимулација
Скретати детету пажњу на звукове из околине( нпр. шуштање лишћа, ударање таласа о стене, оглашавање животиња) и дете треба да погоди који је то звук
Игре са инструментима
Пуштање музике
Јачину звукова треба прилагодити детету( стишати или појачати)
Текст приредила: Санела Раичевић, дипл.дефектолог логопед
Извор: Дечијапсихологија