U nastavku donosimo priču mame koja se zove Emma Heaphy, i autor je knjige „Drago majčinstvo“.
Jedan dan u životu mame.
Bilo je tek prošlo 4 ujutru.
Nahranila sam bebu, presvukla je i provela skoro sat vremena uspavljujući ga.
Ponovo sam sklopila oči u 5:30.
Ali nisam spavala duže od pola sata.
Moj muž ustao je da se spremi za posao.
Moj trogodišnjak se probudio.
Pripremila sam mu doručak, presvukla ga i potrošila još pola sata igrajući se s njim, ne bi li bio tih, da ne probudi bebu.
Onda sam ispraznila mašinu za sudove, namestila krevete i napunila i uključila mašinu za veš.
Sela sam da mu čitam knjigu.
Posle pet minuta, beba se probudila.
Prestala sam sa čitanjem, što se mom dečaku nije dopalo, pa sam morala da se suočim sa tantrumom dok sam hranila bebu. Naravno, na svoj doručak sam potpuno zaboravila.
Hranjenje bebe, s prekidima, trajalo je skoro ceo sat.
Trudila sam se za to vreme da imam strpljenja za ljubomoru mog dečaka, dok su se njegove emocije slamale u meni.
Osetila sam njihov teret, ali sam nekako uspela da sve iskontrolišem.
Beba je zaspala dok sam je hranila, pa sam pokušala da je stavim u krevetac.
Trogodišnjak me je pratio.
Zatvorila sam vrata ostavljajući ga s druge strane, ali je on ipak ušao u sobu za mnom i bebom.
Naravno, probudio je.
Ponovili smo ceo proces uspavljivanja u spavaćoj sobi i ovog puta uspeli da spustimo bebu u krevetac, u tišini.
Izvela sam trogodišnjaka iz sobe, moleći ga da bude tih.
Skuvala sam mu čaj.
Nije mu se dopao.
Pročitala sam mu tri knjige.
I konačno je zaspao.
Bilo je već podne.
Ispraznila sam mašinu za veš, pripremila meso za ručak, odgovorila mužu na propušten poziv.
I beba se probudila
I bila je loše volje, pa smo se nosali po hodniku, tamo-vamo.
Onda se moj dečak probudio.
Donela sam ih oboje u naručju u dnevnu sobu i nekako ih nahranila.
Onda sam ih izvela napolje, u šetnju.
Seli smo ispod drveta i posmatrali lišće. Pričali smo o bojama.
Vratili smo se kući i utom je došao i moj muž s posla. Nekako je već bilo pet sati.
Kako je to moguće?
Spremila sam večeru, a on ih je okupao.
Zajedno smo večerali, deca i poneku suzu.
Beba je zaspala.
Muž je odveo sina u krevet, a ja sam ostala da rasklonim posle večere.
Ali beba se ponovo probudila.
Bilo je 9 sati.
Nahranila sam je i umirila.
Konačno, oboje su spavali.
Bilo je 10.
Ja se još nisam istuširala. Ni prostrla veš. Ni završila obrok. Ni mnogo toga drugog što je trebalo.
Ali sam uspela. Bar za nekoliko narednih sati.
Možda do sutra.
A sutra ću probati ponovo.
Jer to mame tako rade.
Prevela: A. Cvjetić