Svako dete ume, s vremena na vreme da bude razdražljivo, neraspoloženo ili da se ponaša agresivno. Ali, ako određena osećanja ili ponašanja nadvladaju i ometaju dete u razvoju, socijalizaciji i akademskim postignućima, u dužem vremenskom periodu, onda se sumnja na razvojni problem.
Nemirna deca umeju da se obuzdaju, nestašluk ne ometa njihovo svakodnevno funkcionisanje, uspeh u školi i socijalizaciji.
Nema svako impulsivno, živahno ili nepažljivo dete poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Mnoga deca, naročito ona između 2. i 6. godine života su nemirna, nepažljiva ili impulsivna. Kako rastu i sazrevaju, uče se samokontroli, uče da neki oblici ponašanja donose određene posledice. Uče da postoje konstruktivniji oblici ponašanja kojim mogu zadovoljiti svoje potrebe i želje, izraziti sebe i svoje emocije.
Deca sa ADHD iako su inteligentna, sporije sazrevaju i uče. Razvoj pažnje i samokontrole je usporen i ometen.
Nemirno i živahno dete nema neurorazvojni problem i sposobno je da kontroliše svoje ponašanje. Svesno je da neprihvatljivo ponašanje donosi određene posledice, dok detetu sa ADHD treba više vremena da shvati posledice svog ponašanja.
Neposlušno dete urednog razvoja namerno i ciljano ide protiv pravila koja su za njega postavljenja, dok ADHD ide protiv pravila jer, zbog teškoća u obradi informacija, ne uspeva uvek da odgodi svoje impulse.
Vaspitno zapuštena deca kada se naljute mogu da izaberu konstruktivne načine da izraze bes koji osećaju, dok kod dece sa ADHD-om bes preuzme kontrolu nad njihovim mozgom i lako gube kontrolu nad sobom.
Nestašnu decu možemo smiriti nagradama, kaznama, molbama što kod dece sa ADHD ne ide tako lako.
Nemirno dete može da završi zadatak koji mu je dosadan ili ga ne zanima, dok to za dete koje ima poremećaj pažnje predstavlja veliki napor.
Autor: Irena Stojiljković, defektolog