Стога је од великог значаја да од најранијег детета дете прима исправне поруке како би се добили прави критеријуми за исправно и погрешно, добро и зло. Важно је схватити да је дете чак и на игралишту смештено у мали модел друштва и света у коме живимо. На игралишту постоје правила, писана и неписана, која се морају поштовати.
Није добро кад ваше дете малтретира животињу.
Није добро кад се дете гура у реду за тобоган, као ни да гура дете испред себе не би ли га пожурило.
Није добро кад ваше дете удари друго.
Није добро када ваше дете узима играчке другој деци без питања.
Није добро када ваше дете баца песак у очи другом.
Није добро када ваше дете користи љуљашку пола сата, иако ред чекају друга деца.
Није добро ако ваше дете не зна кад треба да каже „извини“.
Највише од свега није добро што се такве ствари дешавају на очиглед родитеља, бака и деда, који се ни на који начин не мешају и не уче дете исправном понашању. Деца не могу знати шта је исправно, а шта погрешно ако им се не каже. Деца се не могу образовати јер не познају критеријуме доброг васпитања, стрпљења, саосећања, пажње према другима, дељења на заједничкој територији са другима, осим ако се томе не науче. Ако вас у узрасту од три године науче да ћете се гурањем и агресијом први спустити с тобогана, онда ћете до 30. бити један од оних који са шакама и лактовима први пут крећу у метро.
Игралиште је свет који деца познају. Тамо много свог понашања граде међу другима и припремају се за каснији живот у друштву одраслих. Родитељи, ако сте своју децу научили да буду љубазни према другима и знају да неће увек добити оно што желе, онда сте урадили диван посао.
Аутор: Светлана Велцева