Постоје периоди када деца показују више живахности, активнија су, задирукују се између себе, међутим родитељи нису сигурни зашто се тако понашају, да ли их пустити, да ли је потребно постављати границе итд. Зато нам психолог Јелена Марушић, аутор блога vaspitanje.com у тексту у наставку објашњава могуће разлоге ове појачане активности и како да се с њима „борите“.
Разлоге додатне дечје активности је потребно сагледати из више углова.
Екрани
Прошле године смо имали ситуацију да су деца морала да остану у својим домовима и с обзиром на то да им је кретање, које је неопходно за њихов развој, било ускраћено, често су проводили време испред екрана. Студије су показале да време проведено испред екрана може утицати да деца постану хиперактивнија и раздражљивија. Верујем да је сваки родитељ искусио да након играња игрица дете крене да се свађа, досадне су му друге активности итд.
Што је дуже испред екрана то му је теже да се одвоји. Оно што је битно да урадите је да поставите ограничење у коришћењу телефона, ТВ-а и да више будете с дететом у природи. Наравно, немамо увек могућност да идемо у природу, зато је битно да их научимо како се могу забавити у стану/кући. Ево неких предлога за то.
Разумевање ривалства
Понекад, нарочито када је разлика између деце неколико година, старије дете прихвата и штити млађег брата или сестру. Како млађе дете расте расте и развија више вештина и талената, старије дете се може осетити угрожено или посрамљено. Тада може почети да се такмичи са млађим дететом или постати агресивнији према њему. И млађе дете може постати љубоморно на привилегије његовог старијег брата или сестре. Иако можда мислите да знате, често је тешко рећи које дете узрокује проблем.
У многим случајевима најстарије дете у породици осећа већи осећај ривалства него млађи. Млађе дете се може угледати на свог старијег брата или сестру, али најстарије дете може помислити да његова браћа и сестре нарушавају његову приватност или прете његов посебан статус у породици.
Отуда како имају више година тако почињу и такмичења, упоређивања, задиркивања…
Шта могу родитељи радити у том случају:
Не упоређујте своју децу
Природно је да уочите разлике између своје деце. Само покушајте да их не коментаришете испред њих. Дете ће лако помислити да није толико добро или вољено као брат/сестра.
Запамтите, свако дете је посебно. Нека то свако дете зна.
Што је више могуће, клоните се свађа своје деце./ Не заузимајте стране.
Похвалите своју децу када реше њихове расправе, а наградите/похвалите добро понашање. када кажем наградите не морате куповати деци нешто да бисте их наградили, можете им направити сладолед, можете их загрлити, бацити 5, можете сви заједно отићи негде…
Будите фер
Поштено поделите кућне послове. Ако морате да се умешате у дечје расправе, слушајте све стране приче. Успоставите правило „без тужакања“. Дајте деци привилегије које одговарају њиховом узрасту и покушајте да будете доследни. Ако сте дозволили да једно дете остане будно до 9 сати у доби од 10 година, друга треба да има исто време за спавање када буде имало 10 година.
Поштујте приватност детета
Када је потребно искритиковати дете урадите то са дететом сами на тихом, приватном месту. Кад је могуће, немојте осрамотити једно дете грдећи га пред осталима. Уколико то учините пред другима друго дете ће имати прилику да задиркује кртиковано или кажњено дете.
Закажите породичан састанак
Током састанака деца се уче:
- Вештинама слушања
- Вештинама решавања проблема (одредите шта је тренутни проблем и причајте о томе)
- Узајамном поштовању
- Вредностима
- Сарадњи
- Осећају припадности
- Социјалној свести (о породици, другима и окружењу)
- Да су грешке одлична прилика да учимо
- Забави (креирање традиције и успомена)
Свађе
Свађе су саставни део одрастања, ви сте медијатор који ће усмеравати и учити како да:
- вербализују осећања
- кажу шта им смета
- да усмере пажњу на решење
Када се укључите у конфликт 4 битна корака је важно испратити:
✔Непристрасност
✔Смиреност
✔Слушање
✔Укљученост
Шта када се такмиче
Некада родитељима буде превише када се између себе упоређују, трче ко ће бити бољи и питање је шта радити. Договорите шта су фер правила, шта је поштена игра и много пута је потребно подсећати их и оно што је битно предложите им простор где могу то да раде… Дакле, ако вам није у реду да се такмиче тротинетима улицом битно је границу направити. “Нећемо ићи тротинетима уколико је желите да се такмичите…Када стигнемо у парк трка може почети. “ Ако вам није ок да се играју јурке док шетате градом где је пуно људи битно је то и рећи им и предложити где се могу играти…
Пауза
Када осетите да деца прелазе границу, да су можда грубљи између себе, раздвојте их. Направите паузу од 5 мин. Можете договорити да када кажете пауза да је заиста ту ваша граница и да је потребно да се одморе док не буду спремни да се играју поново…
Пуно је разлога због којих дете постане у неком тренутку активније. На пример може се десити пред спавање да крене да скаче, да жели да се игра јер не жели да се раздвоји од родитеља. Дете узраста од две године наравно да ће бити активно јер жели константно да истражује.
Зато је битно сагледати ширу слику размотрити шта је могући узрок и на основу тога делати…
Аутор: Јелена Марушић