Ne govorite deci da se ne smeju nečemu, samo zato što vi niste baš najbolje raspoloženi tog dana. Posle će im dani zavisiti od vašeg raspoloženja. Njihove želje će biti ispunjavanje vaših, jer VAS to čini srećnima, a onda će i oni imati pravo da budu srećni. A to nije fer. Svako treba da ima svoju sreću.
Ne govorite deci da se zagrljaji podrazumevaju.
Podrazumevanje ljubavi je izmislio neko ko ne voli sebe (neko ko i sebe samo podrazumeva na ovom svetu). Nemoguće je da postoji osoba koja ne uživa u energiji zagrljaja.
Ne učite ih da nema svrhe da maštaju, samo zato što su nas istorija i geografija nekako podelile, pa na ovom ili onom podneblju snovi bolje i lakše sazrevaju. Ako ste vi odustali od svojih snova zbog tuđih razloga, to ne znači da oni ne treba ni da ih imaju.
Ne govorite deci da nemaju šta da kažu.
Ćutaće. Jer, vama veruju najviše, zapamtiće to. Ja pamtim.
Ako već hoćete nešto da im poručite, javite se na onaj plastični telefon koji, kobajagi, zvoni, a vaš dvogodišnjak vam ga užurbano pruža, kao da je poziv hitan.
I jeste.
Nema hitnijeg.
Ako to uspete, ako na taj poziv odgovorite, drugi vam u životu ni ne treba.
Autor: Tijana Šovljanski
Preuzeto: psihoverzum.com