Anđa je volela kad je u kući tišina. Somotska.
Zato je uvek, kada je sama, hodala bosa, što je bilo nedozvoljeno, šunjala se i držala sva vrata otvorena da ne klamću bez potrebe.
Pričala je, doduše, malo glasnije, ali sa kime da priča kad je sama, pa je sve bilo savršeno.
Uzimala je šolju mleka i u njega mutila dosta keksa da se dobije, baš onako, taman mešavina. Kada je jedeš, mora da te mazi po jeziku.
Onda je tako sedela ušuškana u tišinu i mirisala knjige. Kad pojede keks i mleko, a to je moralo da traje baš dugo, jer zašto bi ga i jela ako će ga samo izručiti, uzimala je neku knjigu i ronila.
Anđa je znala da knjiga nije knjiga ako sa njom ne možeš da roniš dugo, ne uzimajući vazduh, jer sve što ti treba, nalazi se u toj knjizi. I vazduh i ljudi.
Anđa je često imala ovakve rituale iako su oni suštinski bili čisti prekršaji jer njeni roditelji nisu nikada izlazili u vreme pogodno za takve rituale. Išli su na posao, ali dan nije odgovarao, jer kad roniš po danu, uvek te voda izbaci. A nije ni tišina. Kada su izlazili uveče, ona je morala da obeća da će odmah na spavanje i da neće ustajati, da neće viriti kroz špijunku na vratima, stajati na terasi, paliti šporet, otvarati frižider, stavljati stolicu pored prozora, odgovarati na telefon…Iako niko nije pominjao keks, mleko i knjige, samo se dalo zaključiti da je i to prekršaj, jer mleko je u frižideru, mora se ugrejati na šporetu, i tako.
Ali Anđa je rizikovala.
Kao i u svakoj kriminalnoj radnji, odale su je sitnice. Keks je naglo nestajao. Na šporetu je ostala mrljica od mleka.
Jedne večeri mama je ušla u Anđinu sobu. Bila je ozbiljna i svečana:
– Anđo, sine, mora nešto mama da ti kaže.
Anđa je pomislila da je garant baka umrla.
– Vidiš, sine, devojčice bi morale od najranijeg uzrasta da povedu malo računa o svom telu. Ne valja se ugojiti. Evo, pogledaj mene. Stalno pazim.
Anđi je laknulo.
– Na šta paziš?
– Kako na šta?! Pa da se ne ugojim. Vidiš, još mogu sve da obučem, još imam struk kao osa. Znači to…
– Za šta znači?
– O, bože, pa kako za šta znači! Pa za to kad odrasteš, pa izađeš u grad, pa hoćeš lepo da se doteraš za nekog momka.
– Što da se doteram za momka?
– O, sveti bože i dragi! Pa nećeš uvek samo čitati. Valjda ćeš se nekad i udati!
Mama je izašla napokon iz sobe.
Anđa je razmišljala što bi se udavala ako zbog toga mora da se odrekne keksa i mleka.
Autorka je profesor srpskog jezika i književnosti iz Šapca