I tako dolazimo u stanje APSOLUTNOG licemerja. Radimo za dete do iznemoglosti, odričemo se svega, a dete je za to vreme SAMO

VIŠE DETALJA

„Mama, jesam li ja princeza?“ „Ne, ti si obična devojčica.“ Ali ona je znala da nije obična…

VIŠE DETALJA

„S. je bio moj đak sa najlepšim osmehom. Nije imao najbolje ocene, ali je imao integritet. Čuvao je svoj san i stigao do njega.“

VIŠE DETALJA

Počeo je raspust. Nasilje koje se desilo na samom kraju školske godine okačeno je na čiviluk i čekaće novi povod da se o njemu misli

VIŠE DETALJA

„Danas me je sramota što sam nastavnik. Kao što me je bilo sramota onog trećeg i četvrtog maja.“

VIŠE DETALJA

„Radeći u školi nagledala sam se dece koja pate i zbog očeva i zbog majki. Nema razlike. Jer nasilje nema pol. Ima ga u hiljadu verzija“

VIŠE DETALJA

Vericu su svi voleli. Ali, kad Verica uđe u SVOJU kuću, počinje da se dešava čudo

VIŠE DETALJA

Na visokoj litici moćne planine živeli su orlovi. Bilo ih je na stotine. Ali jedan je bio drugačiji

VIŠE DETALJA

Deca nam rastu uz: pazi, ne veruj, skloni se, beži… Locirana su pametnim satićima, mobilnim telefonima, bez slobode. Paranoja je kolektivna

VIŠE DETALJA

„Kad je Zora umrla, desilo se nešto jako čudno. Bio je to apsolutni fenomen“

VIŠE DETALJA