Popuštanje i povlađivanje deci- iz bilo kojih razloga- nikako nije dobro. Takođe, psiholozi i pedagozi savetuju roditelje da izbegavaju odnos u kome nema jasnih granica i autoriteta. Deci su potrebni roditelji, jer drugare treba da nađu među svojim vršnjacima.
Razmaženo dete nije ono koje je imalo puno roditeljske ljubavi, već ono kome su nedostajala pravila i ograničenja.
Uloga roditelja je da nauči dete kako stvari funkcionišu i da autoritet treba poštovati. Prijatelj prijatelju ne može da kaže „ne smeš da uradiš to“, a mnogo puta to je važna uloga roditelja. Ipak, to ne znači da roditelji i deca ne treba da razgovaraju.
Nesuglasice oko autoriteta treba da se reše i uspostave u razmne okvire tokom osnovne škole. Pubertet je krizna tačka. Tada se konflikti povećavaju i ako niste naučili da međusobno rešavate probleme i situacije ranije sukobi mogu da eskaliraju.
OBAVEZNA RUTINA
Dečiji psiholozi veruju da je izostanak rutine najopasnija roditeljska greška. Doslednost se teško sprovodi, ali jasno ukazuje na rešenost u određenom postupku. Mame i tate često popuštaju da bi ublažili osećaj krivice. Dozvoljavaju neka „dečija pravila“, previše poštuju želje mališana, umesto da precizno utvrde kada je vreme za jelo, spavanje, posete, šta je pristojno ponašanje, a šta ne.
Zoran Milivojević, psihoterapeut, kaže roditelji po svaku cenu žele da vide srećno dete i zato ispunjavaju želje, molbe, zahteve…
– Psihoanaliza je pokazala da deca koja nisu dobijala dovoljno ljubavi u detinjstvu odrastaju u neurotične odrasle. Zato su roditelji u fokus stavili detetova osećanja, doživljaj da je voljeno. Danas kada je nekoliko generacija, koje su vaspitavane po modelu popustljivog vaspitanja, odraslo vidimo da ovakav model pravi štetu stvarajući novu patologiju. Reč je o razmaženoj i prezaštićenoj deci- navodi Milivojević.
Popustljivo vaspitavanja je otišao u suprotnost –stalno se pokazuje ljubav, a izbegava se disciplinovanje deteta, a oni svaki pokušaj disciplinovanja doživljavaju kao negaciju ljubavi.
BEKSTVO OD NEPRIJATNOSTI
Roditelji često popuštaju deci i da bi izbegli scene- da se dete ne bi bacalo po prodavnici majka dopušta da „natrpa“ sve što poželi u korpu.
Roditelji treba da prihvate da se oko nekih stvari može, ako nekih ne može raspravljati.
Isto tako, još jedna varka se često provlači, a to je da su deci kojoj dobro ide u školi – vaspitano i primerno. Pedagozi savetuju roditelje da osim podsticanja na učenje, za dete je važno i obavljanje kućnih poslova istvaranje radnih navika.
Psiholog dr Arik Sigman u knjizi „Razmažena generacija“ opominje da smo unutar zapadnog civilizacijskog kruga napravili tragičnu grešku kada smo poistovetili ljubav i vaspitanje, te da je krajnje vreme da te pojmove ponovo razdvojimo.
– Jasno je da smo bežeći od preterano socijalizovanog deteta otišli u nesocijalizovano dete, od neuroze u narcisoidnost. Lek nije povratak na staro jer nije ljubav ta koja kvari decu. Kvari ih nedostatak disciplinovanja. Moramo ponovo da kolektivno učimo, uključujući i ponekog stručnjaka, da disciplinovanje dece nije izraz neljubavi, nego upravo ljubavi. Pomozimo deci da shvate da postoje i veoma korisne stvari koje su neprijatne, a koje dete mora da nauči i usvoji. I zato je nova formula vaspitanja: ljubav plus disciplina- objašnjava dr Milivojević.
Važna ograničenja
Uloga roditelja je da nauči dete kako stvari funkcionišu i da autoritet treba poštovati. Prijatelj prijatelju ne može da kaže „ne smeš da uradiš to“, a mnogo puta to je važna uloga roditelja. Ipak, to ne znači da roditelji i deca ne treba da razgovaraju.
Nesuglasice oko autoriteta treba da se reše i uspostave u razmne okvire tokom osnovne škole. Pubertet je krizna tačka. Tada se konflikti povećavaju i ako niste naučili da međusobno rešavate probleme i situacije ranije sukobi mogu da eskaliraju.
Autor: Mariota Vlaisavljević
http://zena.blic.rs/